Вучић: Референдум би могао да буде 2019.

Мада српски званичници до сада нису откривали детаље преговарачког оквира с којим ће Србија данас изаћи пред представнике Европске уније на првој међувладиној конференцији у Бриселу, први потпредседник владе Александар Вучић поменуо је 2019. као могућу годину за одржавање референдума о приступању ЕУ. Он је претходно објаснио да је циљ земље да 2018. заврши посао око приступања ЕУ, а да очекује да ће 2020. године постати пуноправна чланица Европске уније.

За разлику од владе која рачуна да је потребно да прође пет година до изјашњавања грађана о чланству у ЕУ, председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница мисли да грађани треба да се о уласку или неуласку у ЕУ изјасне у најкраћем року, јер, како је рекао на промоцији своје нове књиге „Политичка неутралност или Европска унија”, у Конгресном центру Новосадског сајма, свако избегавање расправе и референдума на поменуту тему може довести до нових напетости.

Коштуница је, такође, казао да би Скупштина Србије, уколико би се на референдуму показало да већина грађана Србије не подржава улазак у ЕУ, морала да прекине преговоре и да прогласи политичку неутралност, а уколико би референдум имао супротан резултат, онда би Влада Србије добила легитимитет за преговоре о приступању, који, како је рекао, „сада нема”.

„Ни у једној од такозваних нових чланица ЕУ које су приступиле Унији од 2004. године грађани се нису изјашњавали да ли желе у ЕУ раније, у току просеца приступања, већ су то чинили пред улазак у чланство”, каже, с тим у вези, заменик председника Одбора за европске интеграције скупштине Србије Ласло Варга.

Он објашњава и да изјашњавање има смисла на крају процеса, јер тада имате о чему да се изјасните. „Сада, у овом тренутку, не видим о чему би Србија одлучивала. О вођењу неке политике одлучује се на изборима, не на референдуму. Ако је правац политике која побеђује на изборима наставак европских интеграција, онда, по мени, нема ту шта да се као питање стави на референдум. Смисла има када имате уговор о приступању и грађане питате да ли то подржавају или не.

Коштуница је свој став да је приступање ЕУ погрешан пут за Србију поткрепио и речима да је пре неколико месеци Исланд прекинуо преговоре о приступању ЕУ, који су били у завршној фази, те да ће у Великој Британији до 2017. године бити расписан референдум о изласку тог краљевства из Европске уније.

На Исланду, подсетимо, није било референдума о приступању, већ је дошло до смене власти у тој земљи , која је потом средином прошле године саопштила Европској комисији да одустајеод преговора о придруживању ЕУ, чиме је, у формалном смислу, суспендован наставак преговора, који су почели 2010. године, тако да је та земља, према Варгиним речима, опет у формалном смислу, и даље кандидат за ЕУ.

Према подацима до којих се може доћи на интернету, од укупно 22 земље, колико их се до данас придружило оснивачкој шесторци, референдуми су организовани у 15 земаља. Против уласка у ЕУ изјаснили су се једино Норвежани, и то два пута – 1972. и 1994. године. Остале земље су без већих проблема потврдиле свој улазак у ЕУ.

С најтањом подршком својих грађана у ЕУ је 1995. ушла Шведска – 52,8 процената. Занимљиво је и да Бугарска и Румунија, које су у ЕУ ушле 2007, нису организовале референдуме.

Б. Чпајак

----------------------------------------------

Референдуми и чланство у ЕУ