Зашто се Бан Ки Мун предомислио

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У дипломатској заврзлами која се ретко виђа, генерални секретар УН био је принуђен на понижавајући уступак: да повуче свој позив Ирану да учествује на отварању мировне конференције о Сирији, који је уручио само 24 сата пре тога.

Тај позив је додуше био изненађење у толикој мери да је запретио да на неодређено време одложи скуп око 30 држава којим ће у Монтроу, швајцарском граду на обали Женевског језера, говорима водећих учесника, церемонијално започети нови покушај да се отворе врата за расплет грађанског рата у Сирији.

Међу учесницима су и пет великих сила, сталних чланица Савета безбедности, као и сукобљене стране: режим председника Башара Асада и представници побуњеничке коалиције.

Бан Ки Мун се предомислио после притисака из Вашингтона увијених у форму „интензивних консултација” у којима је лично учествовао шеф америчке дипломатије Џон Кери, кога је, према извештајима овдашњих медија, Баново саопштење у недељу по подне изненадило и „разбеснело”.

То изненађење је, ако је судити по изјави портпарола генералног секретара Мартина Несирског, у најмању руку спорно. Зна се наиме да је Бан Ки Мун искусан дипломата, који овако деликатан проблем не би пресецао искључиво по својој вољи. „То није могло да буде изненађење за САД, јер су биле у току са тајмингом објаве”, објаснио је Несирски.

Бан је своју одлуку оправдао гаранцијама које му је у неколико телефонских разговора пружио ирански министар иностраних послова Мухамед Џавед Зариф – да Иран прихвата принцип „Женеве 1” по којем је циљ „Женеве 2” успостављање прелазне владе, уз обострану сагласност режима и побуњеника.

По свој прилици, оно што је обећао Зариф, није одобрено у иранском врху, пре свега од врховног верског вође и неприкосновеног политичког арбитра ајатоле Хамнеија. У серији изјава званичника у Техерану, којима се на крају придружио и Зариф, демантовано је да Иран прихвата да прелазна влада буде циљ нове мировне конференције.

Иранско учешће на скупу у Монтроу, као и учешће других, било би само симболично, јер ће се главни преговори од петка водити у Женеви, уз посредовање алжирског дипломате Лакдара Брахимија, специјалног изасланика УН за Сирију. Колико и зараћене стране, преговараће и њихови „спонзори”: САД и Саудијска Арабија са савезницима као покровитељ         и побуњеничке коалиције, с једне, а Русија (са Ираном као фактором у позадини) као подршка председнику Башару Асаду, с друге.

Бан Ки Мун је, објављујући повлачење позива, преко свог портпарола поручио како је „дубоко разочаран јавним иранским изјавама које су у супротности са раније констатованим обавезама”.

Конференција у Монтроу ће са тако данас ипак одржати, али уз велику скепсу да ће „Женева 2” нешто постићи, бар у догледно време. Пре свега зато што се, откако ја најављена, договором Џона Керија и његовог руског колега Сергеја Лаврова у мају прошле године, ситуација на терену знатно променила.

Ослабио је пре свега амерички притисак на Асада, поготово после повлачења претње бомбардовањем због употребе хемијског оружја. Асадове снаге су затим стекле знатну војну предност, док су побуњеничке групе разједињеније него икада. Отуда, мали су изгледи да Асад пристане да не буде део будуће прелазне владе, што је са друге стране неприхватљиво побуњеницима.

„Није скоро било неке мировне конференције која почиње у неповољнијим околностима”, сажео је то у свом извештају „Њујорк тајмс”.