Придњестровље – молдавско Косово

Специјално за "Политику"
Тираспољ, јула – Србија и бивша СФРЈ немају монопол над јединим ратом на територији Европе од 1945. На нашем континенту почетком деведесетих беснео је још један мали, прљави грађански рат. О њему се и код нас и у Европи мало зна. Однео је неколико хиљада живота, и као и рат у СФРЈ, избио је због распада још једне комунистичке творевине, СССР-а. Рат се водио између Молдавије, која је тада управо стекла независност, и њене мале покрајине Придњестровља. Сукоби ниског интензитета почели су 1990. а сам рат је трајао кратко, само неколико месеци током пролећа 1992. године. Од јула 1992. у Придњестровљу је мир. Не пуца се и не гине, али нема ни решења. Обе стране, заморене петнаестогодишњом пат-позицијом, последњих месеци све чешће упућују погледе ка Косову и решавању његовог статуса. Ако Косово добије независност и Придњестровље ће, надају се становници те отцепљене молдавске регије.

Деветнаестогодишња Инга Кузенко од рођења живи у Тираспољу, главном граду самопрокламоване Придњестровске молдавске републике. Рат са Молдавијом је за њу непознаница и давна прошлост јер је она тада имала једва четири године. Једино окружење које Инга познаје јесте Придњестровље које суседи држе у економској, транспортној, па и војној блокади скоро целог њеног живота. Идеја о међународно признатој независности је и њен сан због кога се она одлучила да студира политичке науке. Сада је одличан студент друге године на Универзитету у Тираспољу. Према странцима, као и већина становника Придњестровља, показује одређено неповерење. Разлог за то је систем образовања и рада са младима који им од малих ногу усађује премису да већина лоших ствари долази преко границе. Нарочито са молдавске стране.

Тековине великог ослободилачког рата од 1941. до 1945. као и рата за независност 1992. године свакодневно су присутне у животима, нарочито младих Придњестровља. Индоктринација тим идејама је свеприсутна. На то највише и рачуна руководство Придњестровља као на кључни фактор за дугорочно остварење идеје независности. Управо ће те младе генерације већ за коју годину ући у све сфере политичког и економског живота земље и идеје усађиване током детињства и младости ће без размишљања и спроводити. Инга је одличан пример. Она каже да једва чека да заврши факултет и почне да се бави политиком. Жеља јој је да постане депутат у придњестровском совјету (парламент) и својим ангажовањем помогне да се дође до независности. А на питање зашто Придњестровље треба да буде независно, Инга, као и већина, младих одговара на исти начин: "Зато што смо толико различити од Молдавије и зато што Молдавија жели да нас прогута."

Корен проблема Придњестровља и јесте у различитој структури становништва у односу на остатак Молдавије. Политички је некоректно рећи да су Молдавци Румуни, али су им корени и језик исти. Они чине преко 90 одсто популације у остатку земље. Са друге стране, у Придњестровљу је чак 60 одсто становништва словенског порекла. То је последица планског насељавања Руса, Украјинаца и Срба у тај регион још од средине 18. века. Највише је Руса, више од 35 одсто, следе Украјинци, којих је око 30 одсто, па затим Молдавци, са око 20 одсто.

Инга Кузенко је пореклом Украјинка, али се сматра Придњестровком. Украјину не доживљава као резервну државу, али радо прихвата помоћ коју је та држава спремна да јој понуди. Можда је најбитнија та да сви становници Придњестровља украјинског порекла могу да добију и украјински пасош. Ту погодност користи и Инга која са својим украјинским пасошем путује најчешће у постојбину својих родитеља. Русија својим сународницима у Придњестровљу нуди и двојно држављанство уз руски пасош. Због тога зграда руског конзулата у Тираспољу подсећа на западне амбасаде у Београду са огромним редовима за визе.

Комплетна економија Придњестровске молдавске републике (ПМР), како Придњестровци зову своју непризнату државу, заснована је на извозу, већином у Русију. Годишњи бруто национални доходак по глави становника је једва 1.000 долара, а просечна плата у Тираспољу око 100 евра.