Живели бисмо у Србији, али прво да научимо језик

Када је у септембру прошле године почела настава на њиховом факултету у Поатјеу, нису знали ни реч српског језика. Знатижеља зачињена упорношћу и преданошћу њихове професорке Сање Бошковић-Данојлић омогућила им је да брзо савладају препреке. „Наоружани” првим знањима о нашем језику, четворо француских студената авантуристичког духа, са филолошко-уметничког факултета из Поатјеа, али и њихов радознали друг који студира биологију, одлучили су да први пут посете Србију, о којој нису знали ништа изузев да се налази у источној Европи.

– Одлучила сам се да почнем са учењем српског како бих сазнала нешто више о словенској култури и начину живота на овим просторима – објашњава Матилд Тајо (18), док Луси Та (19) додаје да је њу пре свега занимало да открије специфичности непознатог језика.

Од септембра до данас вредни високошколци из Поатјеа научили су поздрав на српском, како да затраже нешто, како да се снађу на улици...

– Изненадила сам се када сам открила да у српском језику има само пет вокала. Много их је мање него у француском – каже Матилд на дружењу у Француском институту, са ког је због обавеза изостала њихова вршњакиња Зое Арно.

– Није нам било баш лако да савладамо изговор речи „прррст”, „црррн” или „крррст” – кроз кикот се присећају Матилд, Луси и Флоријан Дринал (18) док увежбавају проблематично „р”.

– Ја нисам учио српски језик, али сам пошао јер сам чуо да је овде лепо. Решио сам да језик увежбам на лицу места – уз осмех открива Лука Брисон (18), колега са универзитета, додајући да је уз језик за десетак дана научио и много занимљивости о српској престоници.

– Сазнао сам да су на овим просторима своје трагове оставили и турска и аустријска владавина, као и да српска престоница има велики универзитет – наводи Лука.

Студенте из Француске привукли су Калемегдан, провод у кафанама и начин игре уз нашу музику. Посебан утисак, ипак, на њих је оставио Храм Светог Саве.

– Одушевило их је како је осмишљен, али и изненадило што таква грађевина није завршена. Тражили су да им објаснимо шта је карактеристично за православље и колико су верници посвећени, а занимала их је и разлика између мисе и литургије – објашњавају Милана Војновић, Јована Миловановић, Маријана Обрадовић и Александра Ивановић, студенткиње француског језика са Филолошког факултета и домаћини колегама из Поатјеа.

– Изненадила нас је и отвореност људи који лепо дочекују госте и од којих смо доста сазнали о српској култури – објашњавају француски академци, док уз смех слушају Флоријана како покушава да отпева први стих наше националне химне.

Матилд је поред Београда и становника престонице одушевила и „српска Атина”, коју су обишли у току једнодневног излета.

– Нарочито ми се допала архитектура Новог Сада и аустроугарски утицај на овај град. Доста се разликује од Београда, има шарма – каже Матилд

– Могли бисмо да живимо овде. Сви су љубазни, а поред тога и град је активан и дању и ноћу. Само... прво треба добро да научимо српски језик – углас коментаришу студенти из Поатјеа.

Трудили се да испоштују домаћине

Француски академци и њихови домаћини у ходу су осмишљавали маршруту. Уживали су у знаменитостима али нису пропустили ни да сврате на ћевапе, оду на клизању, али и на позоришну представу. 

– У свакој ситуацији су се трудили да испоштују нас и нашу културу. Представљали су се и упознавали на српском, а на нашем језику су и желели да наруче у кафићима и да захвале на услузи – напомињу Милана, Маријана, Јована и Александра.

Нови контакти и пријатељство

После десетак дана боравка у српској престоници млади Французи су пожелели да се што пре врате. У међувремену, крајем јуна они би требало да узврате гостопримство колегама из Србије у Поатјеу. Поред тога, два факултета су успоставила и сарадњу, па је у плану и да тридесетак студената основних и мастер студија овог лета учествује у десетодневној летњој школи.