Вече Обрадовића и Месине

ЦСКА је прошле седмице био „у вестима” као најскупљи тим који је изгубио од најјефтинијег, али већ ове се вратио на најбољи начин, као први победник над никад импресивнијим Реалом, који је у Москву дошао да серију победа ове сезоне продужи на 32 – 0. У односу на сусрет са Партизаном, „армејцима” је осим Хајнса недостајао и Вимс, па ипак су успели и да, прекидом „краљевог” низа од 13 радовања, до даљег сачувају водеће место на листи најдужих тријумфалних раздобља у Евролиги (генерација ЦСКА из 2004/2005 добила 17 мечева заредом).

Пут до чак 19 поена предности (37:18) утро је Андреј Воронцевич, али су главни јунаци успеха били српски играчи Ненад Крстић и Владимир Мицов. Најважнији кошеви нашег крила дошли су крајем треће и почетком четврте четвртине када је шпански великан пришао на корак од преокрета, а његова „тројка” за 72:61 је и отклонила неизвесност. Мицов је постигао 14 поена, а Крстић био најефикаснији у свом саставу са 18 - Теодосић је остао на седам погодака уз шут из игре 2-11.

„Обично када недостају играчи остали одиграју јаче. Ми смо показали велику жељу и све време контролисали утакмицу, иако смо имали и падове. Срећан сам, јер су сви причали само о Реалу ове сезоне”, рекао је Крстић.

Реал је завршио 19 поена испод свог овосезонског просека у Евролиги при чему је 

Руди Фернандез задржан на само пет кошева уз шут из поља 2-13. Колико је ЦСКА пореметио игру екипе Пабла Ласа, говори и то што је имала најслабији учинак за два поена у сезони, од само 40 одсто реализације.

„За мене, показатељ колико сте добри у дефанзиви су проценти шута ривала, поени у односу на број напада и разлика у скоку”, писао је прошле седмице у својој колумни на једном руском порталу Еторе Месина, тренер ЦСКА, чији су играчи против Реала ухватили осам лопти више. „Према тим показатељима, наша одбрана је најбоља уз оне Реала и Панатинаикоса и то највише храбри, јер су у последњих 10-15 година титуле освајале екипе које су пре свега биле сјајне одбрамбене јединице. Сва тројица појачања од летос, Хајнс, Парго и Фридзон, добри су дефанзивци, са физичком грађом која им омогућава игру са више преузимања противничких кошаркаша, што је у модерној кошарци велика предност. Опет, колико год тактика била важна, на првом месту су фундаменти, попут „рада ногу”, и ми на тренинзима много пажње посвећујемо и основама”.

Месинин велики ривал Жељко Обрадовић је прексиноћ такође имао испит против некадашњег клуба. Шеф струке Фенербахчеа је у Истанбулу дочекао Панатинаикос, тражећи прву победу у Топ 16, и мало је недостајало да остане без ње. Средином треће четвртине турски тим је имао „плус 14”, али је у финишу био на „минус три”. Немања Бјелица (13 поена, две грешке) убацио је тежак кош за поравнање на 64:64, а пресудила је НБА класа литванског мајстора Линаса Клеизе, који је „везао” пет поена из даљине у последњем минуту.

„Била је ово тешка утакмица за нас, за мене и због тога што је на другој страни био мој бивши тим. Било ми је чудно да гледам Дијамантидиса и Фоциса како играју за супарника. Они су ми у срцу. Но, победа је веома важна и психолошки. Чека нас још десет утакмица у којима ћемо морати доста да се боримо”, рекао је Обрадовић, против којег је Панатинаикос шутнуо чак 40 „тројки”, а погодио десет (Дијамантидис 3-9, Фоцис 1-7).

Грчки медији пренели су и Обрадовићеву причу о слабијем старту Фенербахчеа у другом делу такмичења:

„Ниједан клуб у Европи се није одмах попео на врх. Фенербахче има руководство које жели да уради нешто велико, и ако наставимо као до сада сигуран сам да ће се у томе успети. Битно је да напредујемо из дана у дан, на крају сезоне ћемо видети где смо. Што се тиче филозофије у игри, у овом послу сам 23 године и нешто знам, немам разлога да не верујем себи”...

У Атини ће навијачи „зелених”, које је водио 13 година, дочекати Обрадовића 20. марта...