Украјина – земља обећана

Од нашег специјалног извештача
Кијев, јула – На пространим житницама Украјине жетва полако хвата пун замах, али приноси су због вишемесечне суше готово преполовљени – мањи од две тоне по хектару, а у неким крајевима и мањи. Због веома скромне овогодишње погаче, украјинска влада је забранила извоз хлебног жита. Дотле, а у то се група новинара из Србије могла уверити ових дана боравећи у Украјини, на закупљеним парцелама новосадске компаније МК група нови комбајни "Њу холанда" скидали су у просеку пет, па и више тона по хектару.

Одговор на питање, откуда толика разлика у приносима, даје сам преседник МК групе Миодраг Костић рекавши "ми знамо како". У непрегледне запарложене украјинске њиве, закупљене на 15 година, 20 евра по хектару, пренето је све наше знање, технологија и механизација. Земља је обрађена како треба, посејана нашим семенима на време, нађубрена по свим мерилима... и да није било суше – сада би се жњели рекорди. Али, и овако Костић и његови сарадници у украјинском предузећу "Агроинвест", нису незадовољни.

Иста слика је била и на путу од стотинак километара од Кијева према градићу Јаготин, где је на малој пригодној свечаности постављен камен темељац за велики житни силос капацитета 113.000 тона. У то најсавременије складиште већ током септембра сместиће се прве количине убраног кукуруза на око 12.000 хектара. Где год смо дуж тог пута стали, поред кукурузишта, њива под репом или сојом, исти призор – усеви "џикљају" као да пркосе суши. У односу на ретке околне парцеле под неким усевом, као да су месец дана раније посејани. О квалитету обраде – да се и не говори. Ни травке – ни корова.

То су, дабоме, видели и наши украјински домаћини, представници власти, али и струке. Задовољно су климали главом и своје "серпскије друзја" пљескали по раменима.

"Тренутно имамо у закупу око 35.000 хектара. Циљ нам је да до краја ове године тај посед проширимо на преко 100.000, а већ колико идуће стигнемо и до свих 250.000 хектара", каже Костић, додавши да је његова компанија у таквом полету да свако стајање или оклевање значи  губитак утакмице у свеопштој глобализацији земаља, економија, па и појединаца.

За Украјину се определио из сасвим простог разлога. У тој великој земљи, житници бившег СССР-а, а данас и целе Европе, буквално стоји на располагању око 40 милиона хектара најплодније обрадиве земље. С обзиром на то да је у Војводини цена закупа земље већ толико висока да се на њој не исплати било каква ратарска производња, економија обима и трошкова му је показала у ком смеру треба да пође. Стигао је први. И не крије. Сада отвара врата у Украјини и неким оштрим конкурентима код куће. Биће лакше и мени и њима, каже Костић.

За сада је у Украјини, упозорава, на снази забрана продаје земље странцима. Да ли ће се то "више идеолошко него економско питање" скинути са дневног реда после предстојећих избора, остаје да се види, али први човек МК групе има уговоре о закупу у којима му се омогућава и право прече куповине – када за то дође време.

У овом часу, закључује Костић, важно је бити у послу и организовати производњу на што већим површинама. А то у економски веома запуштеној украјинској пољопривреди, са оскудном и неспремном радном снагом, нимало није лако. Проблем му, за сада, није ни одлука власти да забране извоз жита. И то ће се једном скинути са дневног реда. Важно је производити и имати доста робе по најнижим могућим трошковима, а цена и тржиште, већ ће се наћи.

--------------------------------------------------------------------------

Горка пилула

Украјински новинари питали су Костића да ли ће се, пошто је у Србији агробизнис отпочео са шећеранама, укључити и у тој земљи у сличне послове. О томе, рече, још је рано за размишљање, јер му је прече заснивање основне ратарске производње, али да у неко догледно време "могу доћи на ред и пројекти у прехрамбеној индустрији". Који? Рећи ће време и тржиште. Костић, ипак, није пропустио прилику, добро познајући локалне прилике у "слаткој" индустрији, да Украјина мора да прогута горку пилулу као и Србија пре шест-седам година, јер ће морати да затвори бар 60 одсто садашњих шећерана, а да остатак реструктурише према европским стандардима. Без тога неће бити шећера, а ни репе, јер неће имати коме да је продају.