Једемо преслано – купамо се ретко

Петина Срба никада не размишља о здрављу, свака друга особа има вишак килограма, гојазних је већ петина, сваки десети се хвата за сланик а да ни пробао није оно што је у тањиру, чак 60 одсто становништва не пере зубе свакодневно, а опада број оних који се редовно купају.
Ово су неки од резултата до којих су дошли истраживачки тимови Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" спроводећи опсежно истраживање о здрављу становника Србије 2006. године. Како је пре шест година рађено истраживање здравља по истој методологији, здравство је добило веома корисне и упоредиве податке које сведоче колико смо само за шест година неке навике и стилове живота, факторе ризика за здравље успели да поправимо, а шта је горе него што је било.

Подаци указују да се у Србији не води много рачуна о начину исхране, чак 20 одсто одраслих никада не размишља о здрављу. Скоро половина (46,5 одсто) одраслих особа у Србији има повишени крвни притисак, а статистика говори да се код нас једе слана храна, јер и пре него што окуси оно што је у тањиру за сланик се хвата 8,7 одсто наших људи. Упозорења лекара да је то подмукли убица број један, као главни фактор ризика за мождани удар и инфаркт, оштећење крвних судова и циркулације, нажалост, још не дају резултате.

Слично се понавља и кад је реч о упозорењима да је гојазност болест и да све више постајемо нација дебелих. На основу измерене вредности индекса телесне масе нормално ухрањених је било 38,3 одсто, али је свака друга особа са вишком килограма ( 54,5 одсто), гојазних је већ петина становништва, пред прагом да уђу у круг дебелих је већ 36,2 одсто особа у Србији. Потхрањених је у 2006. години било 2,3 одсто. Две трећине деце и омладине до 19 година је нормално ухрањено. Међутим, скоро једна петина младих, 18 одсто је умерено гојазно, а 6,4 одсто деце је гојазно и ово је пораст у односу на 2000. годину. Забрињава и податак да је за шест година број деце која гледају телевизију порастао са 58 на 73 одсто, а малишана који се играју за компјутером има три више пута.

На пример, кад је реч о хигијени знатно побољшање је постигнуто у томе колико редовно перемо руке, али је за скоро 10 одсто опао проценат становника који су се редовно купали или туширали, као и проценат оних који редовно, више од једном дневно, прали зубе. Оних који зубе перу редовно у Србији је само 40,7 одсто, у односу на 2000. годину када их је било 56,7 одсто.

Позитиван тренд је да је у Србији порасла редовност узимања оброка: оних који имају три оброка дневно данас је 56,6 одсто, а чак три четвртине нације редовно доручкује. Занимљиво је да најстарији, најсиромашнији и они који живе ван градских насеља редовније узимају оброке од млађих особа и људи који живе у граду. Одрасли становник Србије у просеку дневно попије шест чаша воде. Жене, у старосној групи од 20 до 34 године , као и становништво градских насеља и Београда најредовније пију млеко, али у источној Србији то ради једва једна трећина становника.

Риба и даље није у врху омиљених намирница код нашег становништва, па изгледа да и даље просек у овој статистици "вади" конзумирање рибе на Бадњи дан, Велики петак и Светог Николу: 48,7 одсто наших људи рибу једе мање од једном недељно.

Половина становништва, чак 57,2 одсто, у исхрани претежно користи бели хлеб, а 14,8 одсто црни, ражани и сличне врсте хлеба, а највећи проценат је у старосној групи од 54 до 70 година, што очигледно указује да су прихватили препоруке лекара последњих година.

У односу на 2000. годину, коришћење животињских масти за припремање оброка је смањено, али и данас у западној Србији (44,5 одсто) и у Војводини (43,8 одсто) храна се најчешће прави на масти. Најмање масти потроши се у Београду – само 14,2 одсто. Иначе је приметан тренд да је коришћење животињских масти највеће међу најсиромашнијим становништвом и сиромашнијима, док потрошња опада са порастом индекса благостања, тако да је у овом истраживању свега девет одсто најбогатијих изјавило да за припремање хране користи животињску маст.

-----------------------------------------------------------

Трећина узима лекове на своју руку

Без одласка лекару најчешће се купују лекови за болове, затим витамински и минерални препарати

Трећина, тачније 29,1 одсто одраслих особа у Србији је у 2006. години лекове узимало самоиницијативно, без одласка лекару по рецепт или по савет који лек је одговарајући за одређену болест или здравствену тегобу. Да плате лек из свог џепа чешће се одлучују жене (33,5 одсто), док то чини 25,1 одсто мушкараца. Иако у Београду постоји разграната мрежа здравствених установа, управо становници главног града предњаче кад је реч о узимању лекова без претходне консултације са лекаром. Таквих је чак 40,7 одсто од укупног броја испитаника, а за самоиницијативну куповину лекова одлучује се тек 18,6 одсто становника западне и 23,1 одсто централне Србије. Иначе, занимљив је податак да је свако седмо домаћинство у Србији од најближе амбуланте удаљено више од четири километра.

Ово су неки од података о коришћењу лекова добијени анализом резултата обимног истраживања о здрављу становника Србије у 2006. години, који су прошле недеље представљени јавности.

Највише становника је самоиницијативно узимало аналгетике, лекове против болова (26 одсто), затим витаминске и минералне препарате, а чак 10 одсто је и даље склоно да антибиотике и лекове за лечење појединих болести узима самоиницијативно. Значајан је податак да су, у односу на слично такво истраживање из 2000. године, грађани Србије прошле године лекове на рецепт набављали у 54,2 одсто случајева, док је пре шест година на терет здравствене касе, односно на рецепт до лека долазио много мањи број грађана, само 39,4 одсто становништва.

На рецепт данас у највећем проценту лекове набављају најсиромашнији грађани (63,2 одсто), док они који купују лекове без одласка лекару по рецепт припадају групи богатијих.