Jedemo preslano – kupamo se retko

Petina Srba nikada ne razmišlja o zdravlju, svaka druga osoba ima višak kilograma, gojaznih je već petina, svaki deseti se hvata za slanik a da ni probao nije ono što je u tanjiru, čak 60 odsto stanovništva ne pere zube svakodnevno, a opada broj onih koji se redovno kupaju.
Ovo su neki od rezultata do kojih su došli istraživački timovi Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" sprovodeći opsežno istraživanje o zdravlju stanovnika Srbije 2006. godine. Kako je pre šest godina rađeno istraživanje zdravlja po istoj metodologiji, zdravstvo je dobilo veoma korisne i uporedive podatke koje svedoče koliko smo samo za šest godina neke navike i stilove života, faktore rizika za zdravlje uspeli da popravimo, a šta je gore nego što je bilo.

Podaci ukazuju da se u Srbiji ne vodi mnogo računa o načinu ishrane, čak 20 odsto odraslih nikada ne razmišlja o zdravlju. Skoro polovina (46,5 odsto) odraslih osoba u Srbiji ima povišeni krvni pritisak, a statistika govori da se kod nas jede slana hrana, jer i pre nego što okusi ono što je u tanjiru za slanik se hvata 8,7 odsto naših ljudi. Upozorenja lekara da je to podmukli ubica broj jedan, kao glavni faktor rizika za moždani udar i infarkt, oštećenje krvnih sudova i cirkulacije, nažalost, još ne daju rezultate.

Slično se ponavlja i kad je reč o upozorenjima da je gojaznost bolest i da sve više postajemo nacija debelih. Na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase normalno uhranjenih je bilo 38,3 odsto, ali je svaka druga osoba sa viškom kilograma ( 54,5 odsto), gojaznih je već petina stanovništva, pred pragom da uđu u krug debelih je već 36,2 odsto osoba u Srbiji. Pothranjenih je u 2006. godini bilo 2,3 odsto. Dve trećine dece i omladine do 19 godina je normalno uhranjeno. Međutim, skoro jedna petina mladih, 18 odsto je umereno gojazno, a 6,4 odsto dece je gojazno i ovo je porast u odnosu na 2000. godinu. Zabrinjava i podatak da je za šest godina broj dece koja gledaju televiziju porastao sa 58 na 73 odsto, a mališana koji se igraju za kompjuterom ima tri više puta.

Na primer, kad je reč o higijeni znatno poboljšanje je postignuto u tome koliko redovno peremo ruke, ali je za skoro 10 odsto opao procenat stanovnika koji su se redovno kupali ili tuširali, kao i procenat onih koji redovno, više od jednom dnevno, prali zube. Onih koji zube peru redovno u Srbiji je samo 40,7 odsto, u odnosu na 2000. godinu kada ih je bilo 56,7 odsto.

Pozitivan trend je da je u Srbiji porasla redovnost uzimanja obroka: onih koji imaju tri obroka dnevno danas je 56,6 odsto, a čak tri četvrtine nacije redovno doručkuje. Zanimljivo je da najstariji, najsiromašniji i oni koji žive van gradskih naselja redovnije uzimaju obroke od mlađih osoba i ljudi koji žive u gradu. Odrasli stanovnik Srbije u proseku dnevno popije šest čaša vode. Žene, u starosnoj grupi od 20 do 34 godine , kao i stanovništvo gradskih naselja i Beograda najredovnije piju mleko, ali u istočnoj Srbiji to radi jedva jedna trećina stanovnika.

Riba i dalje nije u vrhu omiljenih namirnica kod našeg stanovništva, pa izgleda da i dalje prosek u ovoj statistici "vadi" konzumiranje ribe na Badnji dan, Veliki petak i Svetog Nikolu: 48,7 odsto naših ljudi ribu jede manje od jednom nedeljno.

Polovina stanovništva, čak 57,2 odsto, u ishrani pretežno koristi beli hleb, a 14,8 odsto crni, ražani i slične vrste hleba, a najveći procenat je u starosnoj grupi od 54 do 70 godina, što očigledno ukazuje da su prihvatili preporuke lekara poslednjih godina.

U odnosu na 2000. godinu, korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka je smanjeno, ali i danas u zapadnoj Srbiji (44,5 odsto) i u Vojvodini (43,8 odsto) hrana se najčešće pravi na masti. Najmanje masti potroši se u Beogradu – samo 14,2 odsto. Inače je primetan trend da je korišćenje životinjskih masti najveće među najsiromašnijim stanovništvom i siromašnijima, dok potrošnja opada sa porastom indeksa blagostanja, tako da je u ovom istraživanju svega devet odsto najbogatijih izjavilo da za pripremanje hrane koristi životinjsku mast.

-----------------------------------------------------------

Trećina uzima lekove na svoju ruku

Bez odlaska lekaru najčešće se kupuju lekovi za bolove, zatim vitaminski i mineralni preparati

Trećina, tačnije 29,1 odsto odraslih osoba u Srbiji je u 2006. godini lekove uzimalo samoinicijativno, bez odlaska lekaru po recept ili po savet koji lek je odgovarajući za određenu bolest ili zdravstvenu tegobu. Da plate lek iz svog džepa češće se odlučuju žene (33,5 odsto), dok to čini 25,1 odsto muškaraca. Iako u Beogradu postoji razgranata mreža zdravstvenih ustanova, upravo stanovnici glavnog grada prednjače kad je reč o uzimanju lekova bez prethodne konsultacije sa lekarom. Takvih je čak 40,7 odsto od ukupnog broja ispitanika, a za samoinicijativnu kupovinu lekova odlučuje se tek 18,6 odsto stanovnika zapadne i 23,1 odsto centralne Srbije. Inače, zanimljiv je podatak da je svako sedmo domaćinstvo u Srbiji od najbliže ambulante udaljeno više od četiri kilometra.

Ovo su neki od podataka o korišćenju lekova dobijeni analizom rezultata obimnog istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije u 2006. godini, koji su prošle nedelje predstavljeni javnosti.

Najviše stanovnika je samoinicijativno uzimalo analgetike, lekove protiv bolova (26 odsto), zatim vitaminske i mineralne preparate, a čak 10 odsto je i dalje sklono da antibiotike i lekove za lečenje pojedinih bolesti uzima samoinicijativno. Značajan je podatak da su, u odnosu na slično takvo istraživanje iz 2000. godine, građani Srbije prošle godine lekove na recept nabavljali u 54,2 odsto slučajeva, dok je pre šest godina na teret zdravstvene kase, odnosno na recept do leka dolazio mnogo manji broj građana, samo 39,4 odsto stanovništva.

Na recept danas u najvećem procentu lekove nabavljaju najsiromašniji građani (63,2 odsto), dok oni koji kupuju lekove bez odlaska lekaru po recept pripadaju grupi bogatijih.