Хапшење у Паризу спасло "земунце"

ИНТЕРВЈУ
Радован Кнежевић био је први начелник Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК) МУП-а Србије. Ову дужност обављао је током 2001. и 2002. године, у време експанзије "земунског клана" што му појединци приписују као личну одговорност. Први пут откако је пензионисан, ексклузивно за "Политику", говори о периоду који је окончан убиством премијера Србије.

Да ли су припадници "земунског клана" праћени пре њиховог хапшења  у Француској?

– Имали смо податке да су припадници "земунског клана" учествовали у многим криминалним радњама и чекали смо погодан тренутак да их ухапсимо. Пратили смо их и прислушкивали и док су били у Француској. Намерно их нисмо "дизали". Договор је био да их пустимо да "одраде" још неке послове, конкретно преузму велику количину дроге која је требало да стигне из Колумбије. Непрестано смо их држали под надзором, али је неко, без моје сагласности, дао налог да се ухапсе. Ухапшени су, наводно, због фалсификованих путних исправа. Читава концепција рада која је унапред била договорена овим је покварена јер "земунци" нису знали да су под надзором. Договор је био да их "дигнемо" са дрогом. Онда су нам увалили "врућ кромпир". Мислим на људе у МУП-у које је, по мом сазнању, плаћао Љубиша Буха Чуме у сарадњи са другим људима. Данима смо радили на томе да прикупимо доказе који би их задржали у притвору. Као последњи вапај, поднели смо кривичну пријаву против "земунаца" којом смо их теретили за злочиначко удруживање. Ту пријаву, међутим, нико из виших структура није хтео да подржи.

У извештају Кораћеве комисије се наводи да је, док сте се налазили на челу УБПОК-а, прекинуто праћење чланова "земунског клана". Да ли је то тачно?

– То није тачно. Праћење чланова поменуте групе никада није прекидано, само је смањен број службених лица која су радила "на мерама". За "мере" су били задужени људи из ДБ-а и на њихову молбу је број лица смањен. Речено нам је да их "загушујемо" и да они немају капацитете који би задовољили наше потребе у овом смислу.

У време док сте били на високој функцији догодио се низ отмица и ликвидација. Како је полиција расветљавала ове случајеве?

– Душан Михајловић и Сретен Лукић су одлучивали који ће предмети бити дати нама у рад, а који СУП-у у Београду. Тако су отмица Љиљане Бухе, убиство Бошка Бухе, дизање у ваздух "Дифенса" отишли градском СУП-у. Ми смо радили на осталим отмицама. Утврдили смо да се много кривичних пријава против "земунаца" налази по разним судовима. На основу тога смо одлучили да против њих поднесемо кривичну пријаву за злочиначко удруживање.

Да ли сте, како тврди Душан Михајловић, на чело УБПОК-а постављени на инсистирање Милорада Улемека Легије?

– То није тачно. На то место поставио ме је тадашњи министар Душан Михајловић. Почетком 2001. године разговарао сам са министром о потреби формирања службе која би се бавила организованим криминалом. Све се то дешавало у време када нико није желео да прихвати чињеницу да у Србији постоји оваква врста криминала и када је мало људи знало његову праву дефиницију. Разговарали смо о улози УБПОК-а, начину на који она треба да функционише. У почетку су на раду у УБПОК-у били ангажовани људи из некадашњег "Поскока" а и људи који су претходно радили на расветљавању неразјашњених убистава. Легију сам први пут видео почетком 2001. године, пре оснивања Управе. Тада смо се случајно срели, али не могу да се сетим да ли је то било у просторијама МУП-а или на Институту за безбедност. Једном сам разговарао са Легијом и то у време док сам се налазио на челу републичке Управе криминалистичке полиције. Довео је код мене особу за коју је тврдио да може да ми да информације о многим неразјашњеним убиствима. Схватио сам да је реч о класичној намештаљки и захвалио се Легији на "помоћи". Легију сам видео и на колегијуму који је код министра Михајловића одржаван поводом хапшења Слободана Милошевића. Били су ту и Чедомир Јовановић, Владимир Поповић, Небојша Човић, људи из суда и тужилаштва.

У суботичком СУП-у сте радили са Милорадом Брацановићем. Каква је била ваша сарадња?

– Изузетно добра. Најпре смо имали само колегијални однос, а онда смо се и спријатељили. И сада смо добри пријатељи. 

У каквим сте односима били са Душаном Михајловићем док је био министар, а Ви начелник УБПОК-а?

– Михајловић ми није веровао. Од мене је добијао све извештаје, процене, анализе са којима је он као министар требало да буде упознат. Истовремено са "земунским кланом", припадници УБПОК-а су радили на сузбијању шверца цигаретама. Имали смо неколико веома успешних акција. Било је хапшења и одузимања цигарета. Михајловићу, чини се, то није одговарало, па је једно вече, око 22 сата сазвао колегијум, тражећи да прекинемо све те послове, а да пажњу посветимо убиствима. Дословно ми је рекао овако: "Ниси мајка Тереза. Ради само оно што ти се нареди". Радило се о убиствима и то само онима које је он ставио на списак. Током оперативног рада са службама других држава дошли смо до извесних података који су могли да утичу на укупне односе око Зорана Ђинђића и владе. Саопштили смо их премијеру, али се он наљутио, окренуо и отишао. После тога су ми још мање веровали.

Како сте са места начелника СУП-а у Суботици именовани на место начелника републичке Управе криминалистичке полиције, а потом и УБПОК-а?

– Почетком 2001. године премијер Ђинђић ме је позвао на разговор. Не знам ко је ургирао да пређем у Београд. Приликом састанка. Премијер ме је питао имам ли храбрости да прихватим тако одговорно место као што је место начелника криминалистичке полиције. Истовремено ми је ставио до знања да не могу да останем у Суботици због инсистирања неких партија на томе. Још сам једном или два пута био код премијера. Прихватио сам, јер нисам имао другог избора. Једино што је премијер тражио од мене било је да се ради поштено, што је за мене био позитиван сигнал. После састанка код Ђинђића отишао сам код Душана Михајловића који ми је одмах, без питања, за заменика одредио Драгана Карлеушу кога до тада никада нисам видео.

Прича се да сте, у периоду пре петог октобра, ошамарили Оливера Дулића. Да ли сте имали извесних сукоба са садашњим председником скупштине?

– Тачно је, имао сам. Све смо то, међутим, разјаснили у пријатељском разговору. Дулића, иначе, нисам видео од када је именован за председника скупштине.