Нико не жели да завешта рожњаче

У Националној банци рожњаче, отвореној пре скоро годину дана у Клиници за очне болести Клиничког центра Србије (КЦС), нажалост, већ дуже време нема ниједне рожњаче коју би специјалисти ове клинике могли да трансплантирају особама које су изгубиле вид. За многе то је једина шанса да поново виде свет око себе.

– Прошле године само једна особа је оставила у завештање рожњаче. Покушавамо да од других банака рожњаче у иностранству добијемо ово ткиво, међутим, то значи да морамо и да дајемо, али са донацијама рожњаче у нашим условима то тешко иде. Садашњи закони нам не дозвољавају узимање рожњаче без сагласности најближих – објашњава за „Политику” директор Очне клинике КЦС-а професор Милош Јовановић.

Наш саговорник се сећа како су пре 25 година, у овој клиници, познати стручњаци радили чак и по 300 трансплантација рожњача, али су тада, каже др Јовановић, рожњаче узимали са кадавера са Судске медицине.

– То сада више није дозвољено, а наш народ јако тешко завештава рожњачу и не дозвољава узимање овог дела ока са преминулих. Трансплантација рожњаче потребна је углавном млађим људима, најчешће после одређених повреда неким хемијским средствима или на други начин. Постоје и урођене аномалије и обољења ока, код којих је интервенције једини начин да ови људи прогледају и виде. То је, са једне стране врло хуман гест, али и ефикасна операција, код које је резултат одмах видљив. Вид се враћа особи која је до тада била у потпуном мраку – објашњава др Јовановић.

Наш саговорник додаје и да су у току 2012. захваљујући Републичком фонду здравственог осигурања у иностранству набављене рожњаче које су лекари ове клинике пресадили нашим пацијентима, али прошле године је урађен врло мали број ових операција: тек да се изброје на прсте једне руке. Зато се, по речима др Јовановића, број пацијената који чекају ову операцију стално повећава.

У фебруару када је отворена прва национална банка рожњаче на трансплантацију је чекало око 1.000 људи. Иначе, свака рожњача одговара сваком примаоцу и то је једино ткиво у организму које нема крвне судове и самим тим реакције одбацивања су изузетно ретке, па би зато још важније било објаснити грађанима значај завештања овог ткива. Ове трансплантације имају и веома дугу традицију код нас, јер је још 1934. године наш професор Здравко Нижетић, као један од првих људи у свету, урадио трансплантацију рожњаче.