Niko ne želi da zavešta rožnjače

U Nacionalnoj banci rožnjače, otvorenoj pre skoro godinu dana u Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije (KCS), nažalost, već duže vreme nema nijedne rožnjače koju bi specijalisti ove klinike mogli da transplantiraju osobama koje su izgubile vid. Za mnoge to je jedina šansa da ponovo vide svet oko sebe.

– Prošle godine samo jedna osoba je ostavila u zaveštanje rožnjače. Pokušavamo da od drugih banaka rožnjače u inostranstvu dobijemo ovo tkivo, međutim, to znači da moramo i da dajemo, ali sa donacijama rožnjače u našim uslovima to teško ide. Sadašnji zakoni nam ne dozvoljavaju uzimanje rožnjače bez saglasnosti najbližih – objašnjava za „Politiku” direktor Očne klinike KCS-a profesor Miloš Jovanović.

Naš sagovornik se seća kako su pre 25 godina, u ovoj klinici, poznati stručnjaci radili čak i po 300 transplantacija rožnjača, ali su tada, kaže dr Jovanović, rožnjače uzimali sa kadavera sa Sudske medicine.

– To sada više nije dozvoljeno, a naš narod jako teško zaveštava rožnjaču i ne dozvoljava uzimanje ovog dela oka sa preminulih. Transplantacija rožnjače potrebna je uglavnom mlađim ljudima, najčešće posle određenih povreda nekim hemijskim sredstvima ili na drugi način. Postoje i urođene anomalije i oboljenja oka, kod kojih je intervencije jedini način da ovi ljudi progledaju i vide. To je, sa jedne strane vrlo human gest, ali i efikasna operacija, kod koje je rezultat odmah vidljiv. Vid se vraća osobi koja je do tada bila u potpunom mraku – objašnjava dr Jovanović.

Naš sagovornik dodaje i da su u toku 2012. zahvaljujući Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja u inostranstvu nabavljene rožnjače koje su lekari ove klinike presadili našim pacijentima, ali prošle godine je urađen vrlo mali broj ovih operacija: tek da se izbroje na prste jedne ruke. Zato se, po rečima dr Jovanovića, broj pacijenata koji čekaju ovu operaciju stalno povećava.

U februaru kada je otvorena prva nacionalna banka rožnjače na transplantaciju je čekalo oko 1.000 ljudi. Inače, svaka rožnjača odgovara svakom primaocu i to je jedino tkivo u organizmu koje nema krvne sudove i samim tim reakcije odbacivanja su izuzetno retke, pa bi zato još važnije bilo objasniti građanima značaj zaveštanja ovog tkiva. Ove transplantacije imaju i veoma dugu tradiciju kod nas, jer je još 1934. godine naš profesor Zdravko Nižetić, kao jedan od prvih ljudi u svetu, uradio transplantaciju rožnjače.