Догодине Сава потпуно проходна за бродове

Средином 2015. године требало би да буду завршено уређење пловног пута Саве од Београда до Брчког а до тада се очекује и да ће узнапредовати регулација шест најкритичнијих тачака за пловидбу Дунавом, најавили су представници Министарства саобраћаја на форуму „Талас” о водном транспорту, који је „Агент плус”, лучка агентура, организовао јуче у Београду. Новац за оба подухвата већ је обезбеђен из фондова Европске уније.

Уговор са извођачем радова на Сави Босна и Херцеговина, наручилац регионалног пројекта који ће обухватити и наш потез те реке, потписала је у септембру. Наше институције су одобриле пројекат и надзираће његове примену. Радови би требало да буду окончани за осамнаест месеци, рекла је Мирјана Трифуновић, помоћница министра саобраћаја.

Пројектна документација за крчење шест најпроблематичнијих места за пловидбу Дунавом завршена је и предата државној ревизионој комисији, чије се одобрење очекује у наредних неколико недеља. У априлу би могао бити расписан тендер на којем ће се бирати извођач радова, који ће онда био одређен до октобра.

– Извођач би одједном „напао” свих шест локација или би ишао на једну за другом. Све би требало да буде урађено у две грађевинске сезоне – оценио је Љубиша Михајловић, директор Дирекције за пловне путеве.

Завршетак пројектне документације за преосталих 17 критичних тачака коштаће 3,5 милиона евра а спровођење захвата на тим местима стајаће 45 милиона евра. И тај новац ћемо добити од ЕУ.

Већој безбедности пловидбе Савом и Дунавом допринеће и заживљавање речног информационог система (РИС), који је за реке оно што је контрола летења за ваздушни саобраћај. Систем је, захваљујући донацији ЕУ од 11 милиона евра, успостављен у априлу прошле године, али тада Србија није обезбедила новац за његово одржавање, које стаје око 300.000 евра годишње. Толико новца нема ни сада, али ће се у овогодишњем репбуличком буџету ипак наћи довољно средстава да би РИС функционисао, казао је Михајловић.

– Систем за сада покрива Дунав и Саву али ћемо га проширити и на Тису. За сада, на контролним екранима у центру РИС-а свакодневно видимо 100 до 120 бродова – рекао је Михајловић.

Колико год пловни путеви били уређени а систем надзора и обавештавања проширен, безбедности на рекама не може бити без стручних људи на бродовима. Образовање кадрова на Саобраћајном факултету и Бродарској школи на ниском је нивоу, сматра Бранислав Милешић, начелник одељења за послове лучких капетанија у Министарству саобраћаја.

– И дошколовавање је занемарено, тако да стручних курсева за заповеднике бродова нема, па су ти људи стручно неписмени. Проблем је и у односу власника бродова према младим кадровима. Према њима се не понашају као власници бродова, него као робовласници. Мало кога и запошљавају, због чега је потребно да држава осмисли стимулативне мере како би сваки власник бродова примио барем једног или два кадета – казао је Милешић.