ММФ тражи уштеду од 400 милиона евра

У нашим условима избори значе, готово по правилу, пробијање свих граница јавне потрошње, а да ли ће тако бити и овог пута показаће, разумљиво, тек салдо након провере политичке воље грађана. Међутим, чини се да нам овога пута „прети” штедња, а све због најављеног аранжмана с Међународним монетарним фондом, чија мисија стиже у Београд усред предизборне кампање – од 26. фебруара до 13. марта.

Први потпредседник техничке владе Александар Вучић изјавио је јуче да ће ММФ од Србије тражити уштеде у буџету од око 400 милиона евра, односно да смањи буџетски дефицит за 0,5 до један одсто бруто домаћег производа (БДП). „Кључни услов ММФ-а за постизање аранжмана из предострожности биће да нађемо начин да уштедимо 400 милиона евра. То ниједна власт у Србији до сада није прихватила и ММФ је први пут пристао да дође у земљу у време избора”, рекао је Вучић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Он је додао да ће опозиција тај услов ММФ-а сигурно искористити да каже да је то ново стезање каиша, али он нема намеру да се икоме додворава, већ да од народа тражи подршку за тешке реформе које Србији предстоје. „Имаћемо с ММФ-ом споразум о аранжману из предострожности који ће значити сигурност за даља улагања у Србији и основ за уговарање кредита са Светском банком до краја априла”, рекао је Вучић.

Стручњаци кажу да сценарио штедње није немогућ из простог разлога што је већ извесно да ће наредна влада бити истог или сличног састава, па немају разлога да популистичким трошењем секу грану на којој ће седети. Ма колико министар финансија Лазар Крстић тврдио да је буџет реалан, чињеница је да је минус у каси пројектован на много већи износ. Другим речима, већи расходи тешко да могу да се приуште.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, каже да треба сачекати шта ће ММФ конкретно рећи. Који су ти који морају да штеде и на којим местима. Зато прича о штедњи неће бити политички популарна у предизборној кампањи.

– Проблеми немају много решења. Позната је свака наша ставка која одступа од других земаља. То су издаци за плате у јавном сектору, пензије, субвенције и гаранције привреди – напомиње Арсић.

Иначе, тих 400 милиона евра су више од један одсто БДП-а и довољно је за фискално прилагођавање како су он и његове колеге у оквиру Фонда за развој економске науке већ израчунали. У наредним годинама потребне су уштеде од додатних 1,5 одсто БДП-а у просеку.

По Арсићевим речима, планиране уштеде на фонду плата по основу забране новог запошљавања већ су делом поништене, јер је пред то замрзавање примљено око 3.000 људи. Такозваним природним одливом јавне службе годишње напусти око три одсто запослених што је око 10.000 људи, што значи да ефекат смањења неће бити толики већ шест, седам хиљада мање запослених.

По основу увођења платних разреда такође су биле планиране уштеде од 0,5 одсто БДП-а, а оне дају резултате само уколико се то уједначавање спроведе с већих зарада на мање. Вишак запослених постоји и у локалној администрацији, а ранији напори централне бирократије да их кроз смањење трансфера натера да смање број запослених нису уродили плодом, јер су они смањивали друге трошкове, а не те.

– Уштеде су могуће и на познатим бонусима за полицију и војску. Пошто се они рачунају као социјална помоћ на њих се не плаћају порези и доприноси, а уколико би се урачунали у плату и опорезовали као и све остало по 40 одсто толико би се новца вратило у буџет. Треба да се реши и проблем дугова „Србијагаса” тако да почне сам да их враћа. Већ по формирању нове владе треба направити планове за реформу ПИО система, рационализацију трошкова у здравству и образовању како би дали резултате у наредним годинама – сматра Арсић.

Предузећа у реструктурирању, њих 153, требало би по слову закона, да престану да постоје до краја јуна ове године, а по Арсићу није реално да се тај посао заврши до тог рока. Он каже да та предузећа нису велики трошак за државну касу, већ то што производе дугове према јавним предузећима.