Музика која има превише нота

Од нашег специјалног извештача

Гетеборг – Композитор класичне и филмске музике Филип Глас, једна је од звезда завршнице филмског фестивала у Гетеборгу. Аутор номинован за Оскара за оригиналну музику у филмовима „Кундун”, „Сати” и „Забелешке о скандалу”, на највећем шведском фестивалу одржао је предавање а затим и концерт у препуној дворани „Скандинавијум”, пред више од три хиљаде људи.

Глас је у Шведску допутовао на свој рођендан (рођен 31. јануара 1937. у Балтимору, САД) па су му посетиоци на крају радионице, као у хору, отпевали „срећан рођендан”. Тако су му на кратко захвалили за искрено предавање о музици и филму.

Филип Глас воли да пише музику за филмове али му се, како је признао, не свиђа већина филмова за које је радио. То ипак није случај са Скорсезеовим „Кундуном”.

– Скорсезе је у „Кунуду” желео музику којом би озвучио филозофију будизма. Стивен Далдри је за „Сате” хтео музику за неухватљиве ликове. Јер нити Вирџинија Вулф (играла је Никол Кидман), нити Клариса Вон (Мерил Стрип) нити Џулијен Мур, као несрећна мајка, не желе да буду укалупљене. Зато је музика у „Сатима” еволуирајућа, готово непредвидива  – објаснио је композитор који компонује музику и за кратке игране, документарне и анимиране филмове.

Глас је са шест година почео да свира виолину, а две године касније и флауту. Дипломирао је математику и филозофију на Универзитету у Чикагу да би онда у Њујорку похађао чувену школу „Џулијард” а у Паризу учио код строге Надије Буланже. Писао је за оперу, плес и позориште, а средином седамдесетих је с америчким редитељем Робертом Вилсоном начинио утицајан продор на светску музичку и театарску сцену опером „Ајнштајн на плажи”. За своју музику је рекао да је математички прорачуната, јер је он ипак и математичар, али и меланхолична,стога што представља и комуникацију међу људима која тешкоћу живљења чини подношљивијом.

На питање кога цени од колега, нашалио се да ће, ако не спомене Џона Вилијамса, бити непрофесионалан:

– Али моји фаворити су Томас Њумен који је писао музику за „Америчку лепоту” и Густаво Сантаолала који је озвучио „Планину Броукбек” и „Вавилон”. Те музике нису класичне, а и користе необичне инструменте.

Од популарне музике, Гласу највише и данас прија Џони Кеш.

– Кеш је волео да слика па нас је упознао заједнички пријатељ, сликар. Рекао ми је да му се свиђа једна моја композиција. Само једна, рекао сам тада у себи, а био сам пресрећан. Рекао ми је да музика има превише нота – испричао је аутор који је музиком озвучио филмове „Труманов шоу” са Џимом Керијем, „Касандрин сан” Вудија Алена, „Узимање живота” са Анџелином Џоли или „Тајни прозор” са Џонијем Депом.

Глас је сарађивао и са ситар свирачем Равијем Шанкаром, групом „R.E.M.” и певачицом Сузан Вегом.

– Не размишљам о њима као о људима који нису музички школовани. Нисам тражио од Веге да ми покаже диплому са конзерваторијума, јер је и нема. Када сам радио са њом, морао сам да научим да о музици размишљам на другачији начин. Слично је било и када сам радио са Шанкаром. Нисмо имали чак ни заједничку нотацију. Објашњавао ми је ритмичку структуру музике и како различите музике могу да иду заједно. Не постоји књига из које би то могло да се научи – оценио је аутор који воли структуру половине и трећине нота.

Иако прати развој технологије, када ствара ноте пише на папиру. Затим, партитуре даје асистенту који их уноси у компјутер. А чува све партитуре које је исписао јер ће, како се нада, једног дана доста вредети.

Глас је употпунио и покретне слике награђиваног руског филма „Елена” Андреја Звјагинцева, аутора којем је посвећен претпоследњи дан фестивала у Гетеборгу који се завршава сутра. Њих двојица сарађују и на новом филму руског редитеља – „Левијатан”, чија се премијера очекује у Кану ове године.

Иван Аранђеловић