Замагљују се и нордијски хоризонти

Хоће ли Шкоти успети да постану Скандинавија уколико се на јесењем референдуму одвоје од Велике Британије? Стратези Шкотске националне партије(СНП), који воде кампању за независну Шкотску, изашли су са идејом да се будућа самостална држава окрене према нордијском друштвеном и политичком моделу, о чему се навелико дебатује у лондонским и единбуршким медијима. Чак и ако пропадне план да се Шкотска осамостали, Единбург би морао да се окрене Скандинавији и да створи много ближе везе са својим северним суседима, апелује Лесли Ридок, једна од уредница „Скотсмена” и оснивачи „Нордијских хоризоната”, организације са седиштем у Единбургу, која од 2010. доводи нордијске експерте у Шкотску како би размењивали искуства у области социјално одговорне државе, родне равноправности, социјалдемократије и друштвене једнакости.

Нордијски модел је пример за углед и за Французе. Недавно је социјалиста Франсоа Оланд усред проблема са љубавним аферама, поновио да се његова политика „инспирише земљама са европског севера” иако је потом најавио 50 милијарди евра уштеде у јавном сектору до 2017. Док европски медији коментаришу да је скренуо удесно и да Француска мора да напусти досадашњи издашни социјални модел како би била конкурентна, он и даље тврди да се угледа на социјалдемократију са севера Европе.

Откако је већим делом запада огољено завладао класни интерес, откако су сиромашни почели да губе социјалне бенефиције, док се банкама и корпоративним гигантима смањују дажбине, у скандинавске земље гледа се као на неку врсту утопијског раја.

Али Мајкл Бут, британски писац и новинар, упозорава Енглезе да је дошло време за отрежњење. Он је дуго живео у неколиким скандинавским земљама, често путовао по нордијским крајевима и сам је био фасциниран њиховим дизајном, скромношћу, поузданим статистичким показатељима, поштењем политичара, издашним дотацијама за угрожене. Сада је прогледао и увиђа многе мане. Решио је да Енглезима отвори очи.

Данци су најсрећнији људи, али се пренебрегава да су по количини потрошених пилула за смирење и ублажавање депресије на другом месту у свету, испред њих су само Исланђани. Плаћају највише таксе на свету, али им по подацима Организације за економску сарадњу и развој, школе по квалитету каскају чак и за британским. Све је већи јаз између имућних и сиромашних, имигранти и сиротиња живе у одвојеним квартовима уз фарме свиња које се кљукају антибиотицима...

Ни Шведска није више оно што је била. О томе најбоље говори истраживање тамошњег Института за јавно мњење. На питање да са осам атрибута опишу своје сународнике, Швеђани су рекли да су као нација завидљиви, крути, ксенофобични, али да су вредни, поштени, тихи и воле природу.

Економски и даље цветају, али је Шведска неутрална током већег дела 20. века , један од највећих извозника оружја на свету, примећује Бут, чија књига „Истина о нордијском чуду и идеалним Скандинавцима” излази у Лондону следеће недеље.

Преувеличава се, по мишљењу англосаксонских аналитичара, и спремност Данаца, Швеђана и Норвежана да оберучке прихватају имигранте из других култура.

Начин на који су Норвежани одговорили на крвави напад Андерса Брејвика, у јулу 2011, задивио је цео свет, али у септембру прошле године десничарска Партија прогреса освојила је 16,3 одсто гласова, довољно да први пут у историји уђе у коалициону владу. Припадницима ове странке замера се да одашиљу антиисламске поруке, мада је њихова реторика знатно ублажена откад су део власти.

Рекордан број потражио је прошле године азил у Норвешкој, али само нешто мање од половине је и успело да га добије (око пет хиљада особа), док је Шведска примила три пута више азиланата. Само из Сирије шведске папире стекло је девет хиљада азиланата.

У потрази за манама Норвежана медији у Лондону цитирају новинара Симон Сетр, и књигу „Петроманија”, где он тврди да моћни нафтни лоби „покушава да изгради изолациони обруч око нафтоносне Норвешке и да је учини недруштвеном”. Норвежани мање раде, чешће иду на боловања, док у свом пензионом фонду имају довољно новца за благостање у четвртом миленијуму.

Мајкл Бут, аутор књиге коју су лондонски листови приказали и пре него што се појавила у књижарама, правда се тиме да му је намера била да „Британце растерети стопроцентних позитивних прича о Скандинавији којима су храњени последњих година”.  Морао сам да унесем мало равнотеже у ту лакировку, каже он.

Највише су се наљутили Норвежани, јер сматрају да су приказани као циције, иако су међу најдарежљивијима на свету када је о међународној помоћи реч. Бут је међутим ожењен Данкињом и он не одустаје од става из књиге.

„Питајте било ког Данца и он ће вам поновити да су Норвежани више од других Скандинаваца, ускогруди и ксенофобични”, додаје Бут за један норвешки медиј.

Толико о суседима, чак и када су сви они – Скандинавци.