Данас у УН опет о Космету

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. јула – "Косовско питање" ушло је у фазу повећаних међународних очекивања да би могао да се нађе бар привремени дипломатски излаз из стратешког "ћорсокака". Напредак се засад огледа у повећавању броја нацрта резолуција – на затвореним консултацијама Савета безбедности сутра ће се размотрити пети такав покушај западних савезника.Претходне четири верзије нису успеле, пре свега због противљења Русије која је и сада, како се сазнаје из дипломатских извора, најавила "озбиљне примедбе". Амерички амбасадор у УН Залмај Халилзад каже да његов руски колега Виталиј Чуркин "није употребио реч – одбацивање" (нацрта) па да се "чека разјашњавање позиције" Москве.

Примедбе могу, међутим, да имају значај конструктивног вида неприхватања предлога, таквог какав је понуђен. Према доступним наговештајима и претходним наступима, Русија остаје при ставу да решење за Космет мора да буде прихватљиво за обе стране (Београд је одбацио и садашњи предлог Запада). Новој верзији, како се чује, Москва пребацује и то што истицањем значаја "Ахтисаријевог плана" и даље пројектује независност Косова, као и да је кратак предвиђени рок од 120 дана за преговоре Београда и Приштине.

Као помак у правцу могућног усаглашавања, доживљава се околност да у новој западној верзији нема одреднице, која је у претходној постојала, о аутоматској примени Ахтисаријевих предлога ако преговори Београда и Приштине не доведу до договора. Садашњи нацрт прослеђен је чланицама Савета безбедности прекјуче, у петак, па се претпоставља да су њихове дипломатије имале "радни викенд" за "глачање" националних приступа и за покушаје да пронађу пут за бар делимична усклађивања разлика како би се дао подстицај обнови преговарачког поступка.

Познаваоци кажу да би сутрашње консултације могле да имају ток у неком од три правца. Да Руси уложе примедбе а нешто од понуђеног и прихвате па да се поради на компромисном тексту, или да Запад поднесе свој предлог Савету на гласање без добијене сагласности Русије (која има право вета), или да се опет одустане од изјашњавања о нацрту резолуције. Постоји, рекло би се, и подваријанта – да се консултације наставе.

До разматрања "косовског случаја" долази у тренутку појачане ускомешаности на међународној сцени, нарочито на "проширеном Блиском истоку". Кроз нова искушења пролазе и односи Москве и Вашингтона, који као да узајамно "премеравају" улоге и моћи чији домети сада измичу "фиксирањима" начињеним по окончању хладног рата.

Чини се, при том, да се две силе тренутно лакше споразумевају око нуклеарних него око осталих оружаних питања. На недавном "јастог-самиту" председници Џорџ Буш и Владимир Путин су утрли пут ка даљем смањивању атомских арсенала, а и учесници су у процесу који је довео до објаве Северне Кореје да је затворила нуклеарни реактор у Јонгбјону.

Спорови им, истовремено, нарастају у – Европи, и изван Космета. Русија се успротивила америчком пројекту постављања ракетног штита, у Пољској и Чешкој, налазећи у томе претњу својој безбедности, а јуче је суспендовала и учешће у Споразуму о конвенционалним оружаним снагама у Европи "све док тај акт не ратификују и не почну да га поштују" чланице НАТО…

Овдашњи званичници и аналитичари појачали су замерке Русији за "слабљење демократије", али и оцењују да "њена улога у међународним пословима, нарочито енергетским, расте и да она настоји да поврати део престижа изгубљеног после распада СССР-а". Уједно указују да је донекле опао спољнополитички утицај САД, пре свега због хаотизације ситуације у Ираку. Кошмар на том највећем бојишту данашњице изазива и све жешће политичке дуеле између Беле куће и Конгреса, примећују, при чему се преплићу преиспитивања стратешких ангажмана и захуктавање врло рано почете кампање за председничке и парламентарне изборе…