Danas u UN opet o Kosmetu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. jula – "Kosovsko pitanje" ušlo je u fazu povećanih međunarodnih očekivanja da bi mogao da se nađe bar privremeni diplomatski izlaz iz strateškog "ćorsokaka". Napredak se zasad ogleda u povećavanju broja nacrta rezolucija – na zatvorenim konsultacijama Saveta bezbednosti sutra će se razmotriti peti takav pokušaj zapadnih saveznika.Prethodne četiri verzije nisu uspele, pre svega zbog protivljenja Rusije koja je i sada, kako se saznaje iz diplomatskih izvora, najavila "ozbiljne primedbe". Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad kaže da njegov ruski kolega Vitalij Čurkin "nije upotrebio reč – odbacivanje" (nacrta) pa da se "čeka razjašnjavanje pozicije" Moskve.

Primedbe mogu, međutim, da imaju značaj konstruktivnog vida neprihvatanja predloga, takvog kakav je ponuđen. Prema dostupnim nagoveštajima i prethodnim nastupima, Rusija ostaje pri stavu da rešenje za Kosmet mora da bude prihvatljivo za obe strane (Beograd je odbacio i sadašnji predlog Zapada). Novoj verziji, kako se čuje, Moskva prebacuje i to što isticanjem značaja "Ahtisarijevog plana" i dalje projektuje nezavisnost Kosova, kao i da je kratak predviđeni rok od 120 dana za pregovore Beograda i Prištine.

Kao pomak u pravcu mogućnog usaglašavanja, doživljava se okolnost da u novoj zapadnoj verziji nema odrednice, koja je u prethodnoj postojala, o automatskoj primeni Ahtisarijevih predloga ako pregovori Beograda i Prištine ne dovedu do dogovora. Sadašnji nacrt prosleđen je članicama Saveta bezbednosti prekjuče, u petak, pa se pretpostavlja da su njihove diplomatije imale "radni vikend" za "glačanje" nacionalnih pristupa i za pokušaje da pronađu put za bar delimična usklađivanja razlika kako bi se dao podsticaj obnovi pregovaračkog postupka.

Poznavaoci kažu da bi sutrašnje konsultacije mogle da imaju tok u nekom od tri pravca. Da Rusi ulože primedbe a nešto od ponuđenog i prihvate pa da se poradi na kompromisnom tekstu, ili da Zapad podnese svoj predlog Savetu na glasanje bez dobijene saglasnosti Rusije (koja ima pravo veta), ili da se opet odustane od izjašnjavanja o nacrtu rezolucije. Postoji, reklo bi se, i podvarijanta – da se konsultacije nastave.

Do razmatranja "kosovskog slučaja" dolazi u trenutku pojačane uskomešanosti na međunarodnoj sceni, naročito na "proširenom Bliskom istoku". Kroz nova iskušenja prolaze i odnosi Moskve i Vašingtona, koji kao da uzajamno "premeravaju" uloge i moći čiji dometi sada izmiču "fiksiranjima" načinjenim po okončanju hladnog rata.

Čini se, pri tom, da se dve sile trenutno lakše sporazumevaju oko nuklearnih nego oko ostalih oružanih pitanja. Na nedavnom "jastog-samitu" predsednici Džordž Buš i Vladimir Putin su utrli put ka daljem smanjivanju atomskih arsenala, a i učesnici su u procesu koji je doveo do objave Severne Koreje da je zatvorila nuklearni reaktor u Jongbjonu.

Sporovi im, istovremeno, narastaju u – Evropi, i izvan Kosmeta. Rusija se usprotivila američkom projektu postavljanja raketnog štita, u Poljskoj i Češkoj, nalazeći u tome pretnju svojoj bezbednosti, a juče je suspendovala i učešće u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi "sve dok taj akt ne ratifikuju i ne počnu da ga poštuju" članice NATO…

Ovdašnji zvaničnici i analitičari pojačali su zamerke Rusiji za "slabljenje demokratije", ali i ocenjuju da "njena uloga u međunarodnim poslovima, naročito energetskim, raste i da ona nastoji da povrati deo prestiža izgubljenog posle raspada SSSR-a". Ujedno ukazuju da je donekle opao spoljnopolitički uticaj SAD, pre svega zbog haotizacije situacije u Iraku. Košmar na tom najvećem bojištu današnjice izaziva i sve žešće političke duele između Bele kuće i Kongresa, primećuju, pri čemu se prepliću preispitivanja strateških angažmana i zahuktavanje vrlo rano počete kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore…