Стари савски мост уз Олимпијски торањ у Минхену

На истом месту нашли су се Главна железничка станица, Хотел „Југославија”, солитер у Карађорђевој улици, Стари савски мост, шупа и окретница за локомотиве испод моста „Газела”, катедрала у Новом Саду, али и Олимпијски торањ у Минхену, панорама Бечког пратера, звоник поред Карловог моста у Прагу... Смештени у старе и нове градске делове, индустријску зону и сеоски крајолик, сви ти велелепни објекти умањени су 87 пута, али су и даље остали препознатљиви, готово исти као оригинали. Београђанин Боривој Вујић (56) својски се потрудио да сваки делић његовог „чеда” – највеће макете на Балкану коју је стварао читаву деценију – буде на правом месту. У уникатни град у граду, сложен на чак 20 табли од којих свака има више од два квадрата и кроз који пролазе возови и аутомобили, уткао је готово цео живот.

Све је почело у шестом разреду, када Боривој није добио шансу да заигра кошарку на оближњем терену у родном Свилајнцу.

– Игралиште је стално било заузето, па сам хтео да направим своје, и тако је настала прва минијатура која је и дан-данас део макете. Потом су „никли” нови делови које сам касније паковао у кутије. Деведесетих година имао сам, чини ми се, безброј кутија, али и вишка слободног времена јер фабрика „Дуга” у којој сам био запослен, није радила пуном паром. Одлучио сам да све делове склопим у целину. Свакој табли посветио сам најмање четири месеца, тако да сам на том послу провео целу деценију. Макета са око 5.000 експоната први пут је изложена у Пионирском граду 2002. године – присећа се Вујић.

Поред људи и зграда, различитих облика и величина, макета чији је назив „Свет око нас”, обогаћена је и возовима у покрету, метроом, трамвајима, ветрењачама... Ту су и забавни парк, спортски терени, зоолошки врт, дрвеће, језеро, воћњак, рудник, рафинерија, робне куће, а на прозорима кућа Боривој није заборавио да постави чак ни мреже против комараца.

– Људе и животиња правио сам од смоле и пластичне масе, а све остало сам набављао како сам знао и умео. Од материјала баратао сам са пластиком, сунђерима, шмирглом, папиром, пиљевином, фолијама... Каменчићи су стизали из аранђеловачког каменолома, ексерчићи из Загреба, сунђери за крошње из фабрике у Бујановцу. Од када знам за себе тетка ми је куповала аутиће, отац возове. И они су део покретне изложбе – каже аутор.

Макету прати и око 2.000 малих аутомобила (најстарији је „фолксваген” из 1967) и 650 барби лутака (прва је набављена 1981). Ових дана била је изложена на сајму у Крагујевцу, а следеће станице су јој Рума и Вршац, потом Лазаревац, Обреновац, Панчево, Зрењанин... У Београду је била изложена на више локација, у „Арени”, шопинг центру „Стадион”, испод Авалског торња, где је и стигла прва понуда из иностранства.

– Аташе за културу амбасаде Бугарске понудио ми је да у Софији направим поставку у Народном музеју и да она буде стална. Такву понуду добио сам и од Грка – открива Вујић и додаје да би желео да ову туристичку атракцију ипак „усидри” у престоници. Од представника градских власти за сада није стигла ниједна понуда.

– Кад од деце чујем: „Чико, свака част”, срце ми је испуњено. Макета је мој понос, али сам свестан да на њој још треба радити. У наредном периоду порадићу на њеној модернизацији. Треба да је осавременим механизмима који покрећу аутиће – најављује Боривој Вујић.

--------------------------------------------------------------

Нови детаљ – рода са бебом

Велелепна макета ускоро ће бити оплемењена новим детаљем – родом са бебом, открива њен творац. То ће бити први нереални елементи који ће додатно красити несвакидашњи град. Признаје да му је катедрала у Новом Саду била најкомпликованија за прављење и додаје да кад год дође време за нову изложбу потребна су му 24 сата да би је склопио и осам часова мање да би макета била расклопљена и спакована. Тих дана нема спавања, у шали додаје Боривој Вујић.