Stari savski most uz Olimpijski toranj u Minhenu

Na istom mestu našli su se Glavna železnička stanica, Hotel „Jugoslavija”, soliter u Karađorđevoj ulici, Stari savski most, šupa i okretnica za lokomotive ispod mosta „Gazela”, katedrala u Novom Sadu, ali i Olimpijski toranj u Minhenu, panorama Bečkog pratera, zvonik pored Karlovog mosta u Pragu... Smešteni u stare i nove gradske delove, industrijsku zonu i seoski krajolik, svi ti velelepni objekti umanjeni su 87 puta, ali su i dalje ostali prepoznatljivi, gotovo isti kao originali. Beograđanin Borivoj Vujić (56) svojski se potrudio da svaki delić njegovog „čeda” – najveće makete na Balkanu koju je stvarao čitavu deceniju – bude na pravom mestu. U unikatni grad u gradu, složen na čak 20 tabli od kojih svaka ima više od dva kvadrata i kroz koji prolaze vozovi i automobili, utkao je gotovo ceo život.

Sve je počelo u šestom razredu, kada Borivoj nije dobio šansu da zaigra košarku na obližnjem terenu u rodnom Svilajncu.

– Igralište je stalno bilo zauzeto, pa sam hteo da napravim svoje, i tako je nastala prva minijatura koja je i dan-danas deo makete. Potom su „nikli” novi delovi koje sam kasnije pakovao u kutije. Devedesetih godina imao sam, čini mi se, bezbroj kutija, ali i viška slobodnog vremena jer fabrika „Duga” u kojoj sam bio zaposlen, nije radila punom parom. Odlučio sam da sve delove sklopim u celinu. Svakoj tabli posvetio sam najmanje četiri meseca, tako da sam na tom poslu proveo celu deceniju. Maketa sa oko 5.000 eksponata prvi put je izložena u Pionirskom gradu 2002. godine – priseća se Vujić.

Pored ljudi i zgrada, različitih oblika i veličina, maketa čiji je naziv „Svet oko nas”, obogaćena je i vozovima u pokretu, metroom, tramvajima, vetrenjačama... Tu su i zabavni park, sportski tereni, zoološki vrt, drveće, jezero, voćnjak, rudnik, rafinerija, robne kuće, a na prozorima kuća Borivoj nije zaboravio da postavi čak ni mreže protiv komaraca.

– Ljude i životinja pravio sam od smole i plastične mase, a sve ostalo sam nabavljao kako sam znao i umeo. Od materijala baratao sam sa plastikom, sunđerima, šmirglom, papirom, piljevinom, folijama... Kamenčići su stizali iz aranđelovačkog kamenoloma, ekserčići iz Zagreba, sunđeri za krošnje iz fabrike u Bujanovcu. Od kada znam za sebe tetka mi je kupovala autiće, otac vozove. I oni su deo pokretne izložbe – kaže autor.

Maketu prati i oko 2.000 malih automobila (najstariji je „folksvagen” iz 1967) i 650 barbi lutaka (prva je nabavljena 1981). Ovih dana bila je izložena na sajmu u Kragujevcu, a sledeće stanice su joj Ruma i Vršac, potom Lazarevac, Obrenovac, Pančevo, Zrenjanin... U Beogradu je bila izložena na više lokacija, u „Areni”, šoping centru „Stadion”, ispod Avalskog tornja, gde je i stigla prva ponuda iz inostranstva.

– Ataše za kulturu ambasade Bugarske ponudio mi je da u Sofiji napravim postavku u Narodnom muzeju i da ona bude stalna. Takvu ponudu dobio sam i od Grka – otkriva Vujić i dodaje da bi želeo da ovu turističku atrakciju ipak „usidri” u prestonici. Od predstavnika gradskih vlasti za sada nije stigla nijedna ponuda.

– Kad od dece čujem: „Čiko, svaka čast”, srce mi je ispunjeno. Maketa je moj ponos, ali sam svestan da na njoj još treba raditi. U narednom periodu poradiću na njenoj modernizaciji. Treba da je osavremenim mehanizmima koji pokreću autiće – najavljuje Borivoj Vujić.

--------------------------------------------------------------

Novi detalj – roda sa bebom

Velelepna maketa uskoro će biti oplemenjena novim detaljem – rodom sa bebom, otkriva njen tvorac. To će biti prvi nerealni elementi koji će dodatno krasiti nesvakidašnji grad. Priznaje da mu je katedrala u Novom Sadu bila najkomplikovanija za pravljenje i dodaje da kad god dođe vreme za novu izložbu potrebna su mu 24 sata da bi je sklopio i osam časova manje da bi maketa bila rasklopljena i spakovana. Tih dana nema spavanja, u šali dodaje Borivoj Vujić.