Повратак из прогонства

Зочиште – Ратка Благојевић (69), наслоњена на камени зид поред конака манастира Зочиште са чијих прозора још зјапе незалечени трагови паљевине, показује прстом на падину иза школе. Гласом који притискају сузе прича: "Ено, тамо смо живели. Иза куће је био и виноград. Долазили су и из Црне Горе и куповали наше грожђе за вино. Албанци су почупали све чокоте и посејали пшеницу. Кућу су порушили. Остала само два стуба. Када сам прошле године организовано и у пратњи полиције први пут сишла у село оно што је остало од куће сам препознала само по јорговану који је процветао..."

Да би спасли голе животе, око 300 Срба из Зочишта морало је у септембру 1999. године да напусти своја имања. Међу онима који су побегли пред албанским терором била је и Ратка Благојевић са својом породицом. У налету нељудског беса албански екстремисти су разорили светињу из 14 века, манастир Светог Козме и Дамјана. Срећом, мошти Светих Врача пребачене су раније у манастир Сопоћане.

После осам година свети бесребреници и чудотворци вратили су се из прогонства у обновљен манастир за који се не зна тачно зна када је саграђен, али се први пут спомиње у повељи светог краља Стефана Дечанског 1327. године којом се Хиландару дарују одређени поседи у околини.

Радост због обнове манастира не крије ни епископ рашко-призренски Артемије.

Братство се вратило у манастир 2005. године. За прво време док се обнављао део конака спавали су у шаторима. Била су то тешка времена. Само годину дана раније, у време мартовског погрома, Албанци су поново минирали цркву. Аустријски официри војног логора који су их чували на захтев Албанаца из Зочишта забранили су им да звоне ујутру и увече осим на велике празнике, а када су обновили коначиште тражили су им да скину кров јер је наводно сувише висок. Срби су у пратњи долазили само у јулу и новембру када манастир слави Свете Враче.

Иако нико од братије Зочишта не може да потврди причу која се преноси  међу верницима да су "минери"  Зочишта полудели због свог недела, кажу како се дешавало се да су пре јутрења поред храма налазили пешкире, кошуље, кафу или шећер, па чак и остатке упаљених свећа. То су Албанци тајно, под окриљем ноћи, доносили дарове светим Врачима који су им толико пута помагали пре 1999. године.

Повратак моштију светих Козме и Дамјана означила су не само физичку већ и духовну обнову Зочишта. Уочи празника Светих Врача  обављено је прво монашење 1999. године. Искушеник Жељко је постао монах Козма. На сам дан славе, у току Свете архијерејске литургије коју су служили епископи Артемије и Теодосије, извршена су два рукополагања. Јерођакон Јован је добио чин јеромонаха и постао свештеник, а монах Мартинијан је рукоположен за јерођакона.