Мала матура као службена тајна

Завршни испит за осмаке могао би да буде проглашен службеном тајном – најновија је идеја просветних власти које ће на овај начин покушати да спрече да и ове године дође до провале матурских тестова због чега је лане поништена мала матура.Како кажу у Министарству просвете и Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, идеја је да садржај теста буде проглашен службеном тајном због безбедности и одговорности свих учесника у припреми и спровођењу испита.

Према речима помоћника министра просвете Љубише Антонијевића, директори ће потписати изјаву којом ће се обавезати да спроводе прописану процедуру, односно биће одговорни за учињене пропусте. Како је раније за наш лист изјавио министар просвете др Томислав Јовановић, овога пута одговорни за евентуалне пропусте одговараће именом и презименом.

Да подсетимо, на завршном испиту у школској 2014/2015. години први пут ће се наћи непознати задаци. Осмаци ће полагати испит из седам предмета – српског, односно матерњег језика, затим из математике, као и питања из новоуведеног комбинованог теста на којем ће се проверавати градиво из биологије, географије, историје, физике и хемије.

На питање „Политике” ко проглашава неки документ службеном тајном, Станојла Мандић, заменица повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, одговара да је дозвољено да орган власти садржину неког свог документа или цео документ означи неким од степена тајности, у складу са Законом о тајности података, када процени да би могле наступити штетне последице уколико би се документ учинио доступним јавности у датом тренутку.

Према овом закону иначе, објашњава, не постоји појам службене тајне, већ следећи степени тајности: „државна тајна”, „строго поверљиво”, „поверљиво” и „интерно”. То значи да када је тест у питању, могло би да се ради о ознаци „поверљиво” или „интерно”.

– По Закону о тајности података, влада је на предлог надлежног министра требало да пропише ближе критеријуме за одређивање степена тајности „поверљиво” и „интерно” у року од шест месеци од ступања на снагу закона, али је тај рок истекао 24. јуна 2010. године. До сада је то урађено за само неколико органа, односно области (телекомуникације, БИА, Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података и МУП), а за остале области, као нпр. област просвете, није – објашњава за наш лист Мандић.

То би значило да се при означавању примењују само општи критеријуми из закона, с обзиром на то да ближи нису прописани. Средином месеца треба да буде познат календар и детаљно упутство за спровођење завршног испита за осмаке.