Mala matura kao službena tajna

Završni ispit za osmake mogao bi da bude proglašen službenom tajnom – najnovija je ideja prosvetnih vlasti koje će na ovaj način pokušati da spreče da i ove godine dođe do provale maturskih testova zbog čega je lane poništena mala matura.Kako kažu u Ministarstvu prosvete i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ideja je da sadržaj testa bude proglašen službenom tajnom zbog bezbednosti i odgovornosti svih učesnika u pripremi i sprovođenju ispita.

Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Ljubiše Antonijevića, direktori će potpisati izjavu kojom će se obavezati da sprovode propisanu proceduru, odnosno biće odgovorni za učinjene propuste. Kako je ranije za naš list izjavio ministar prosvete dr Tomislav Jovanović, ovoga puta odgovorni za eventualne propuste odgovaraće imenom i prezimenom.

Da podsetimo, na završnom ispitu u školskoj 2014/2015. godini prvi put će se naći nepoznati zadaci. Osmaci će polagati ispit iz sedam predmeta – srpskog, odnosno maternjeg jezika, zatim iz matematike, kao i pitanja iz novouvedenog kombinovanog testa na kojem će se proveravati gradivo iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije.

Na pitanje „Politike” ko proglašava neki dokument službenom tajnom, Stanojla Mandić, zamenica poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odgovara da je dozvoljeno da organ vlasti sadržinu nekog svog dokumenta ili ceo dokument označi nekim od stepena tajnosti, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, kada proceni da bi mogle nastupiti štetne posledice ukoliko bi se dokument učinio dostupnim javnosti u datom trenutku.

Prema ovom zakonu inače, objašnjava, ne postoji pojam službene tajne, već sledeći stepeni tajnosti: „državna tajna”, „strogo poverljivo”, „poverljivo” i „interno”. To znači da kada je test u pitanju, moglo bi da se radi o oznaci „poverljivo” ili „interno”.

– Po Zakonu o tajnosti podataka, vlada je na predlog nadležnog ministra trebalo da propiše bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti „poverljivo” i „interno” u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona, ali je taj rok istekao 24. juna 2010. godine. Do sada je to urađeno za samo nekoliko organa, odnosno oblasti (telekomunikacije, BIA, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i MUP), a za ostale oblasti, kao npr. oblast prosvete, nije – objašnjava za naš list Mandić.

To bi značilo da se pri označavanju primenjuju samo opšti kriterijumi iz zakona, s obzirom na to da bliži nisu propisani. Sredinom meseca treba da bude poznat kalendar i detaljno uputstvo za sprovođenje završnog ispita za osmake.