У трци с буреком

Ниш – У време када други отварају бурегџинице и ћевабџинице, оснивач и уредник "Зографа" Деспот Деспотовић отворио је књижару. За овакав потез било је потребно довољно смелости и, како сам каже, лудости. Зашто се одлучио на овај корак?
– Када кренете од Тврђаве, наилазите на једну књижару, а потом идете главном Обреновићевом улицом од кафића до кафића, од сунцобрана до сунцобрана. Онда наиђете на још једну књижару која личи на све само не на праву књижару, јер продаје све, од играчака до рамова за слике. Онда долазите на "чисту" књижару "Зографа" у "Калчи", која продаје само књиге, не држимо чак ни украсни папир за увијање. Ову књижару отворили смо у нади да ће заживети и да ћемо приближити књигу читаоцима, одговара Деспотовић.

По његовим речима, период када књига није могла да се нађе заменила је друга крајност – књига је могла да се нађе у месарама, самопослугама, трафикама, што сматра он, није добро. Али, свако чудо траје три дана и сада смо у ситуацији да се књига поново враћа тамо где јој је и место – у књижару.

Специфичност "Зографа" је да продаје књиге са попустом и до седамдесет одсто, и да у понуди доминирају домаћи аутори. Деспотовић каже да никада не би отворио своју књижару када би у Србији постојао велики дистрибутивни ланац, али су издаваштво и књижарство код нас спојени. Проблем је у неликвидности и неплаћању. Он за "Политику" обелодањује да ће "Зограф" учинити корак даље – направиће кафе књижару, нешто што Ниш нема. Да то буде место где ће се окупљати писци и читаоци, односно, купци књиге. Да уз кафу коју "кућа части" попричају о књижевном тренутку у граду, шта је ко написао, прочитао, шта се коме допало, а шта није.

Садашњи простор не пружа услове за то, па је неопходно проширење.

– Град Ниш ништа није урадио да помогне издавачима, чак ни то да не плаћају паркинг. Из искуства знам да град поседује локале на одличним местима. Али, кад ја конкуришем за локал, они ме пошаљу на лицитацију где се појаве људи са буреком, патикама, мобилним телефонима, сапунима, шампонима. И, онда само кажу: ово је тржишна привреда. Друго, град Ниш нема своју књигу. Кад дође странац, нема шта да му се поклони. Већ двадесет година дају му Константинову главу. После "Историје Ниша" која је била нападана, оспоравана и вређана, град нема шта да понуди. Зато ми сада припремамо једну богато илустровану и луксузно опремљену монографију Ниша. Овим, и бројним другим издањима покушаћемо да одржимо Ниш на некој завидној тачки издаваштва. То подразумева и ентузијазам, истиче наш саговорник.

Што се тиче издаваштва у Нишу, оно по Деспотовићевом мишљењу и не постоји. Нишки културни центар као буџетска установа понешто објави, и "Зограф" – колико може. – Ниједном нишком аутору нисмо наплатили објављивање књиге. Деведесет одсто нишких писаца који су носили књигу у Београд, морали су да обезбеде паре за штампу. Покушаћемо да афирмишемо средњу генерацију нишких писаца, окупићемо их и радићемо на њиховој промоцији.

Будући да обједињује искуство издавача и књижара, питамо Деспотовића ко је у већој кризи, пошто знамо да ни једнима ни другима не цветају руже.

– Издавачи. Чисти књижари, ако иоле имају добру књижару, лакше ће да прођу. Издавач објави изузетно добру књигу, она се лоше продаје. Кад објави лошу, али комерцијалну, онда се прода брзо. Књижар ће да продаје оно што се тражи, а издавач мора да води рачуна о квалитету који, нажалост, није увек гарант продаје.