Командоси не верују полицији

У јеку борбе против тероризма, међу британским припадницима специјалних родова војске и полиције избила је опака свађа. На први поглед, повод је маргиналан. Командоси и ветерани Специјалне ваздушне службе САС протестују против чланства припадника специјалне полиције у клубу – ругајући се: "Господин Плод долази на пићенце." (Корпулентни полицајац Плод, име би могло да се преведе као трапавко, јунак је популарне позоришне комедије.) У сличном стилу срочен је извештај лондонског дневника "Дејли мејл". Његова иронична визија: "Ако се настави са реформама статута, ускоро ће саобраћајци свраћати на сендвиче и пиво."

САС клуб затвореног типа, у лондонском Најтбриџу, традиционално састајалиште припадника и бивших активиста специјалних интервентних јединица САС-а, њима сродне, Специјалне морнаричке службе СБС, и оперативаца унутрашње и спољне обавештајне службе МИ5 и МИ6, однедавно пружа могућност чланства и припадницима полиције, који су учествовали у борби против терориста. Одлука је донесена у складу са иновацијом, да командоси и агенти обавештајних служби више не делују изоловано, већ да сарађују са полицијом – по угледу на праксу Израела. Тамошњи командоси службе Сајерет Маткал, обавештајци Мосада и припадници полиције заједнички дејствују. 

Управо ту су настали проблеми. Тајновитост клуба, структуре чланства, детаљи тајних операција, који се неретко препричавају, доведени су у питање.

"Ако је обавеза чувања тајни до недавно ишла тако далеко, да се избегавао чак и помен Најтбриџа, дела Лондона у коме се налазе клупске просторије, данас се полицајци шепуре значкама САС-а на реверу, препричавајући легенде о својим и туђим тајним операцијама", пожалио се један члан клуба.

Шире образложење за инсистирање на апсолутном чувању службених тајни лежи у овлашћењима командоса и тајних служби. Често испуњавају задатке који се косе за законима. Листа свесног кршења свих важећих закона у дугогодишњој пракси САС-а, СБС-а и британских обавештајних служби је подужа – сеже од киднаповања и мучења противника, до њиховог одстрела, на свим оперативним локацијама, од Северне Ирске и републиканског, ирског комшилука, преко Ирака, Ирана, до Авганистана. "У таквим околностима, не би требало да зачуди подозрење према ,обичним полицајцима’, и када не носе униформу", тврде извори у Лондону: "Ако је у безмало седам деценија постојања САС-а само један припадник јавно иступио из службе, наводећи грижу савести као мотив – потом и узроке гриже савести, полицајци су већ после кратке сарадње прекршили правило ћутања... Упирући прстом на припаднике САС-а, који су устрелили невиног Жана де Менезеса у подземној железници у Лондону, сматрајући га – терористом."