Komandosi ne veruju policiji

U jeku borbe protiv terorizma, među britanskim pripadnicima specijalnih rodova vojske i policije izbila je opaka svađa. Na prvi pogled, povod je marginalan. Komandosi i veterani Specijalne vazdušne službe SAS protestuju protiv članstva pripadnika specijalne policije u klubu – rugajući se: "Gospodin Plod dolazi na pićence." (Korpulentni policajac Plod, ime bi moglo da se prevede kao trapavko, junak je popularne pozorišne komedije.) U sličnom stilu sročen je izveštaj londonskog dnevnika "Dejli mejl". Njegova ironična vizija: "Ako se nastavi sa reformama statuta, uskoro će saobraćajci svraćati na sendviče i pivo."

SAS klub zatvorenog tipa, u londonskom Najtbridžu, tradicionalno sastajalište pripadnika i bivših aktivista specijalnih interventnih jedinica SAS-a, njima srodne, Specijalne mornaričke službe SBS, i operativaca unutrašnje i spoljne obaveštajne službe MI5 i MI6, odnedavno pruža mogućnost članstva i pripadnicima policije, koji su učestvovali u borbi protiv terorista. Odluka je donesena u skladu sa inovacijom, da komandosi i agenti obaveštajnih službi više ne deluju izolovano, već da sarađuju sa policijom – po ugledu na praksu Izraela. Tamošnji komandosi službe Sajeret Matkal, obaveštajci Mosada i pripadnici policije zajednički dejstvuju. 

Upravo tu su nastali problemi. Tajnovitost kluba, strukture članstva, detalji tajnih operacija, koji se neretko prepričavaju, dovedeni su u pitanje.

"Ako je obaveza čuvanja tajni do nedavno išla tako daleko, da se izbegavao čak i pomen Najtbridža, dela Londona u kome se nalaze klupske prostorije, danas se policajci šepure značkama SAS-a na reveru, prepričavajući legende o svojim i tuđim tajnim operacijama", požalio se jedan član kluba.

Šire obrazloženje za insistiranje na apsolutnom čuvanju službenih tajni leži u ovlašćenjima komandosa i tajnih službi. Često ispunjavaju zadatke koji se kose za zakonima. Lista svesnog kršenja svih važećih zakona u dugogodišnjoj praksi SAS-a, SBS-a i britanskih obaveštajnih službi je poduža – seže od kidnapovanja i mučenja protivnika, do njihovog odstrela, na svim operativnim lokacijama, od Severne Irske i republikanskog, irskog komšiluka, preko Iraka, Irana, do Avganistana. "U takvim okolnostima, ne bi trebalo da začudi podozrenje prema ,običnim policajcima’, i kada ne nose uniformu", tvrde izvori u Londonu: "Ako je u bezmalo sedam decenija postojanja SAS-a samo jedan pripadnik javno istupio iz službe, navodeći grižu savesti kao motiv – potom i uzroke griže savesti, policajci su već posle kratke saradnje prekršili pravilo ćutanja... Upirući prstom na pripadnike SAS-a, koji su ustrelili nevinog Žana de Menezesa u podzemnoj železnici u Londonu, smatrajući ga – teroristom."