И брат генерала Баџе у "Мрежи"

Српска полиција наставила је јуче акцију "Мрежа" откривањем треће групе кријумчара цигарета и ухапсила шест особа, међу којима су бивши високи функционери МУП-а Србије. Полиција је утврдила да је вођа ове групе био Синиша Стојичић, брат полицијског генерала Радована Стојичића Баџе који је ликвидиран 1997. године у београдској пицерији "Мама миа". Специјални тужилац Слободан Радовановић изјавио је јуче да су као организатори ове криминалне групе, осумњичене за шверц цигарета у периоду од 1996. до 1998. године у Србији, означени браћа Синиша Стојичић и Радован Стојичић Баџа, некадашњи шеф Ресора јавне безбедности МУП-а Србије.

Поред Стојичића су ухапшени и бивши полицијски генерал Стојан Мишић, некадашњи помоћник Влајка Стојиљковића, министра полиције, затим некадашњи начелници полиције у Нишу и Зајечару Радисав Гвозденовић и Ненад Живадиновић, као и Петар Миленковић, саветник Михаља Кертеса, и Дејан Миленовић, приватник из Сокобање.

МУП Србије је саопштио да су хапшења уследила после дугогодишње детаљне полицијске истраге, током које су прикупљени материјални докази у вези са постојањем нелегалног промета цигарета у периоду од 1996. до 1998. године.

Откривањем ове групе кријумчара добијена је још једна потврда да шверц цигарета није могао да се током деведесетих обавља без високорангираних појединаца из државних структура који су се енормно богатили, оштећујући државни буџет и све грађане Србије.

Вођа ове групе Синиша Стојичић почео је да се бави кријумчарењем цигарета у време док је његов брат био први човек полиције. Полиција је још раније имала сазнања да је ову групу формирао Радован Стојичић Баџа, и да се тиме бавио све док није ликвидиран у центру Београда. Неке индиције говоре да је Баџа убијен управо због тога што је "почео да се шири" у пословима у вези са шверцом цигарета. Према истим незваничним информацијама, сада ухапшени Синиша Стојичић преузео је вођство над овом групом после ликвидације свог брата и тиме се бавио до 1998. године. Ова група је у почетку блиско сарађивала са групом Станка Суботића Цанета, бизнисменом који се налази на међународној Интерполовој потерници, али је у једном тренутку, претпоставља се, непосредно после Баџиног убиства, дошло до разлаза. Неке информације указују на то да су се ове две групе разишле због сумњи да је Суботић учествовао у убиству Баџе због чега је два пута био испитиван у полицији. Међутим, сумње да је Цане учествовао у овој егзекуцији никада нису доказане, а убиство Радована Стојичића Баџе до данас није разјашњено.

Специјални тужилац Радовановић је на конференцији за новинаре у Београду рекао да се сви ухапшени тренутно налазе у просторијама Службе за борбу против организованог криминала и да ће после тога бити изведени пред истражног судију. Специјални тужилац је казао да је држава у том случају оштећена за око 500.000 америчких долара, али је навео да није сигуран да ли је то права цифра.

Он је казао да Радован Стојичић, с обзиром да је мртав, неће бити процесуиран у том случају.

Према до сада прикупљеним чињеницама, Синиша Стојичић је, почетком 1997. године, користећи документацију предузећа "Декс", власништво Дејана Миленовића из Сокобање, за цигарете купљене у иностранству, организовао улазак у Србију преко граничног прелаза Вршка Чука. Цигарете које су лажно декларисане као друга роба, складиштене су у магацину његовог предузећа "Р-5" у месту Брзи Брод код Ниша. Одатле су цигарете дистрибуиране мрежи уличних препродаваца. Полиција наводи да је Стојичић тако остварио имовинску корист у висини избегнутих царинских дажбина, акциза и пореза. МУП није прецизирао колико износи та корист.

Полиција је јуче саопштила шта се све ставља на терет ухапшенима. Бивши начелник СУП-а у Нишу Радисав Гвозденовић осумњичен је да је почетком 1997. године, користећи свој положај, заједно са Стојаном Мишићем, тадашњим помоћником министра унутрашњих послова, онемогућио овлашћеним службеним лицима СУП-а Ниш контролу нелегалног промета цигарета из магацина предузећа "Р-5", власништво Синише Стојичића, у месту Брзи Брод. Гвозденовић је тиме омогућио преузимање привремено одузетих цигарета Синиши Стојичићу, које је овај затим нелегално продао већем броју купаца.

Петар Миленковић, из Ниша је, почетком 1997. године, као помоћник управника царинарнице Ниш и саветник директора СУЦ-а Михаља Кертеса, онемогућио редовну контролу припадника Одсека за борбу против кријумчарења и царинске истраге СУЦ-а, приликом уласка цигарета у Србију преко ГП Вршка Чука које су лажно декларисане као тоалет-папир. Миленковић је једном приликом наложио Небојши Николићу, званом "Тарзан, припаднику екипе ванредних мера контроле (ВМК), да изврши лажну оверу иступа ових цигарета на ГП Прешево, омогућивши Синиши Стојичићу да ове цигарете нелегално дистрибуира на територију Србије.

Дејан Миленовић из Сокобање је, почетком 1997. године, као власник и одговорно лице предузећа "Декс" Сокобања са Синишом Стојичићем који је набавио цигарете у иностранству на име предузећа "Декс", учествовао у организацији уласка цигарета у Србију преко ГП Вршка Чука, које су лажно декларисане као друга роба и које су затим складиштене у складиште предузећа "Р-5".

Стојан Мишић из Београда је почетком 1997. године, као помоћник министра унутрашњих послова, заједно са Гвозденовић Радисавом, тадашњим начелником СУП-а Ниш, онемогућио овлашћеним службеним лицима СУП-а Ниш контролу нелегалног промета цигарета из магацина предузећа "Р-5".

Ненад Живадиновић из Зајечара је, као начелник СУП-а Зајечар, почетком 1997. године, дозволио без икаквог законског основа повраћај цигарета Синиши Стојичићу, које су већ привремено одузете у поступку контроле СУП-а Лесковац и обуставио сваки даљи рад радника СУП-а Зајечар, повезано за контролу и провере о промету наведених цигарета.

Полиција је јуче нагласила да је у току интензиван оперативни рад на идентификацији преосталих чланова организоване криминалне групе и утврђивању потпуне кривичне одговорности свих одговорних лица.

Инспектори МУП-а Србије разоткрили су до сада две групе шверцера цигарета. Истрага је дала прве резултате почетком јуна када је ухапшено осам особа групе чији је организатор Станко Суботић Цане, бизнисмен чије се богатство процењује на 650 милиона долара. Недељу дана касније полиција је открила другу групу шверцера цигарета чији су организатори Мирјана Марковић и Марко Милошевић, супруга и син бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.

Специјални тужилац Радовановић, упитан јуче да ли зна где се налазе Марко Милошевић и Мирјана Марковић, казао је да сигурно нису у Србији, али да не зна где су.

– Интерполова потерница је расписана за њима и где год се налазили кад буду лоцирани биће ухапшени – навео је Радовановић.

Он је истакао да је јучерашње хапшење само наставак сарадње специјалног тужилаштва и МУП-а Србије у разоткривању свих учесника у шверцу цигарета.

--------------------------------------------------------------------------

Повређен као Легијин сувозач

Сада ухапшени Синиша Стојичић био је повређен у саобраћајној несрећи 1996. године коју је изазвао Милорад Улемек Легија, по првостепеној судској пресуди организатор убиства премијера Србије Зорана Ђинђића. Милорад Улемек Легија осуђен је због те саобраћајне несреће пре седам година у нишком Општинском суду на шест месеци затвора. Пресуду је 16. маја 2000. године изрекло Веће којiм је председавала судија Снежана Милошевић. За ову затворску казну Улемек је на последњем појављивању пред Специјалним суду рекао да није упознат с њом, а она је изненадила како браниоце, тако и судије Специјалног суда.

Утврђено је да је Улемек 3. марта 1996. године изазвао саобраћајну несрећу у којој је повређено двоје људи. Он је великом брзином возио џип "мицубиши пајеро" (БГ 971-190) Сићевачком клисуром на путу Ниш – Бела Паланка, ударио у металну ограду и преврнуо се. Тада су тешко повређени Јован Димитријевић, из Београда, и Синиша Стојичић, из Сокобање, рођени брат убијеног Радована Стојичића Баџе. Димитријевићу је тада нагњечен пети грудни пршљен, а Стојичић је задобио прелом десетог ребра, прелом десне жбице, повреду пазушног нерва и раздеротину на лицу.

Општински суд је после ове несреће за Улемеком издао потерницу после низа безуспешних покушаја да му се уручи позив. Бившем команданту Јединице за специјалне операције суђено је у одсуству, јер се од подизања оптужнице 11. децембра 1996. године није појавио пред судом. У мају 2000. године проглашен је кривим за тешко дело против безбедности у саобраћају и осуђен на шест месеци затвора. Пресудом је Луковићу наложено да плати на име судског паушала 1.000 динара, а на име трошкова судског поступка 1.237 динара.