Теов театар

"Театар" према "Британикиној" дефиницији значи "извођење драмске представе са циљем да се прикаже или створи спектакл". "Тео" је друго "име" Милоша Теодосића, које се ређе користи у јавности, а чешће у домаћим новинарским круговима, јер надимци некако увек добро дођу у стварању лика главног јунака. "Теов театар" је "извођење кошаркашке представе са циљем да се на оригиналан начин задовољи и најпробирљивија публика и узгред оствари победа".

У садашњеој ери тегова, шаблона и сувих бројки све је мање виртуоза због којих публика долази на борилишта, па зато појава лепршавог Теодосића – који не може да се надмеће са својим вршњацима у дизању из "бенча" нити може да се похвали да све тренерове идеје спроводи у дело – подсећа на затурени рецепт по којем је југословенска кошарка стигла на светски врх, а могао би да буде и путоказ за препород српске кошарке.

Као и многе јунаке и овог је неправда учинила јачим: прошлог лета није позван у репрезентацију а сада се вратио у њу као вођа. Тренери који су протеклих дана били у Новој Горици и Горици, било као учесници или посматрачи, једнодушни су да он има све одлике лидера, док га је жири изабрао за најбољег. Бити добар вођа значи пре свега – доносити најбоље одлуке у трен ока – што је он углавном чинио. Догађало се да исхитрено "опали", да "не испоштује акцију", али уместо самоконтроле и стицања кредита за нови покушај, његова дрскост и задивљујућа хладнокрвност водиле су га у нове продоре и рафалну паљбу која је одмах бацала у сенку неуспешне "експерименте".