Акробата из Титовог обезбеђења

Тик уз обалу Савског језера, са ногама уздигнутим ка сунцу које пржи, пензионер Воја Стевановић свакодневно вежба јогу. Не хајући за радознале погледе пролазника овај шездесетчетворогодишњак већ 43 године "стоји" на глави неколико пута на дан где год да се затекне. Источњачу вештину изучио је код рођеног Индуса у школи јоге у Аустрији, а затим је остао да усавршава вештину и дружи се са њим још седам година. Ипак, није будиста, већ хришћанин и у цркву иде редовно. Захваљујући јоги за године не мари, па до Аде по спарном и тешком времену, без невоља, стиже бициклом. Као младић, после 14 километара вожње, одмах отрчи до шумовитог краја излетишта где се на вратилу врти читав сат попут циркуског акробате. Пре него што скочи да се расхлади у Савском језеру, симпатични пензионер још шездесетак минута медитира кроз јога покрете. Тако организам "доводи у савршену равнотежу и у своје жиле враћа снагу коју му црпи свакодневница". Поред необичне фризуре, која подсећа на "чироки", мишићави пензионер има и прилично симпатичан надимак – Буца. Воли да прича о јоги, али не и о себи, па ни о оним годинама када је као члан Титовог обезбеђења обилазио свет. Поносан је на то што има четворо деце, а најстаријег сина добио је пре 42 лета. Није намеравао да се размеће знањем и искуством које је стекао вежбајући јогу, али када је видео ко све пише о тој вештини одлучио је да своје тајне подели са читаоцима у књизи "Школа индијске ката јоге".