Akrobata iz Titovog obezbeđenja

Tik uz obalu Savskog jezera, sa nogama uzdignutim ka suncu koje prži, penzioner Voja Stevanović svakodnevno vežba jogu. Ne hajući za radoznale poglede prolaznika ovaj šezdesetčetvorogodišnjak već 43 godine "stoji" na glavi nekoliko puta na dan gde god da se zatekne. Istočnjaču veštinu izučio je kod rođenog Indusa u školi joge u Austriji, a zatim je ostao da usavršava veštinu i druži se sa njim još sedam godina. Ipak, nije budista, već hrišćanin i u crkvu ide redovno. Zahvaljujući jogi za godine ne mari, pa do Ade po sparnom i teškom vremenu, bez nevolja, stiže biciklom. Kao mladić, posle 14 kilometara vožnje, odmah otrči do šumovitog kraja izletišta gde se na vratilu vrti čitav sat poput cirkuskog akrobate. Pre nego što skoči da se rashladi u Savskom jezeru, simpatični penzioner još šezdesetak minuta meditira kroz joga pokrete. Tako organizam "dovodi u savršenu ravnotežu i u svoje žile vraća snagu koju mu crpi svakodnevnica". Pored neobične frizure, koja podseća na "čiroki", mišićavi penzioner ima i prilično simpatičan nadimak – Buca. Voli da priča o jogi, ali ne i o sebi, pa ni o onim godinama kada je kao član Titovog obezbeđenja obilazio svet. Ponosan je na to što ima četvoro dece, a najstarijeg sina dobio je pre 42 leta. Nije nameravao da se razmeće znanjem i iskustvom koje je stekao vežbajući jogu, ali kada je video ko sve piše o toj veštini odlučio je da svoje tajne podeli sa čitaocima u knjizi "Škola indijske kata joge".