Неуставан Закон о Правосудној академији

Уставни суд Србије утврдио је да одредбе члана 40. (ставови 8, 9. и 11) Закона о Правосудној академији нису у сагласности са Уставом. Реч је о одредбама које дају предност полазницима академије приликом избора за судије и заменике тужилаца, у односу на све друге кандидате који нису завршили Правосудну академију.

Сви дипломирани правници са положеним правосудним испитом и одређеним радним искуством могу бити бирани за судије и заменике тужилаца, али је последњих неколико година закон дао предност онима који су завршили двогодишњу обуку на Правосудној академији. Тек ако је било још слободних места, разматране су и пријаве других кандидата, а међу њима је, да подсетимо, велики број оних који пет, шест, па и десет година раде као судијски и тужилачки помоћници и носе велики део посла судија и тужилаца.

Правосудни испит нема никакве везе са Правосудном академијом. Тај испит је тежак и полаже се пред посебном комисијом, која ради при Министарству правде. Тек са положеним правосудним испитом – правник може да буде адвокат, заменик тужиоца или судија, а овај испит је и обавезан услов за одређене функције у државној управи и нека радна места у правосудним органима.

Правосудна академија основана је 2009. године са циљем да будуће судије и тужиоци стекну и додатна практична знања и вештине, али и да се додатно филтрира млађи кадар у правосуђу. То је добра идеја са становишта образовања, али упућени сматрају да се само дугогодишњим радом на предметима могу стећи знање, искуство и умешност који су неопходни за посао судије и заменика јавног тужиоца.

Многи судијски и тужилачки помоћници су ових година одлучно одбијали да се пријаве на пријемни испит за упис у Правосудну академију, сматрајући да имају много бољу обуку управо тамо где раде – у судовима и тужилаштвима. Неки су ипак уписали академију да би себи осигурали место у правосуђу.

Један број дипломираних полазника Правосудне академије је протеклих година и изабран за судије и заменике тужилаца управо на основу ове, сада неуставне, предности коју им је дао Закон о Правосудној академији. Међутим, Уставни суд је одбацио захтеве за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба Закона о Правосудној академији. Дакле, неће се опозивати досадашње одлуке о избору „академаца” за судије и заменике тужиоца.

Неуставне су одредбе из члана 40, који се односи на „права и обавезе корисника почетне обуке” то јест полазника Правосудне академије, као и став 11.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић позвао је пре две недеље судијске и тужилачке помоћнике да конкуришу за 112 судијских места у основним судовима и 47 места заменика основних јавних тужилаца. Притом није помињана Правосудна академија као предност или као услов за избор.