Четири године у „будној коми”

После сепсе добијене после порођаја, уместо радости што је на свет донела здраву девојчицу, од 14. октобра 2009. године почела је агонија Данијеле Ковачевић (21) из Инђије, која траје и данас: она се налази у Специјалној болници за неуролошка обољења и пострауматска стања у Старом Сланкамену, зависна од туђе неге и бриге. Не може ни да се креће, ни да једе, а малу Марију одгајају Данијелини родитељи.

Ову младу жена у 17. години лекари новосадске гинеколошке клинике „Бетанија” породили су царским резом, после којег је добила сепсу и морала на још једну операцију. У току операције су се појавиле компликације, анестезиолог је урадио реанимацију, али је Данијела пала у кому, из које се пробудила три дана касније, али са великим оштећењем мозга. Пет месеци је Данијела била у новосадским клиникама (на „Бетанији” и на Клиници за рехабилитацију), а у пролеће 2010. године послата је у Специјалну болницу у Старом Сланкамену.

Ђорђе Ковачевић, Данијелин отац, каже да јој је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) одобрио и платио тромесечни боравак у овој институцији, а од тада месечни трошак од око 80.000 динара пао је на породицу. Он каже да за Данијелино стање, такозвану будну кому, не постоји шифра у РФЗО и да лечење сви одбијају да плате.

– Плаћали смо сами док смо могли, а онда смо доживели колапс. Зато смо се обратили медијима за помоћ. Такође, снимио сам Дацу и послао снимке у болницу крај Штутгарта, из које су нас обавестили да имају методе лечење које могу да помогну да јој се стање поправи. За то нам је потребно око 120.000 евра, али за нас је огроман трошак измиривања месечних обавеза према бањи, а плаћамо и друге трошкове – јада се Ђорђе Ковачевић.

Данијела Ковачевић (Породична фото-архива)

Отац за ово тешко стање окривљује гинекологе ГАК „Бетанија” у Новом Саду, јер је Данијела на порођај отишла, тврди, потпуно здрава, а после сепсе и две операције, враћена им је „као биљка”.

Надлежни у овој установи за „Политику” тврде да су лекари који су обавили унутрашњи стручни надзор утврдили да пропуста лекара није било.
Адвокат породице Огњен Зиндовић нам је јуче потврдио да се после 15 месеци откада је поднео кривичну пријаву Првом основном суду у Новом Саду, тек ових дана нешто покренуло: тужилаштво је крајем јануара затражило да се уради и спољашњи стручни надзор рада лекара у овом случају, а зависно од резултата знаће се да ли ће тужилаштво одредити даље истражне радње или ће од поступка одустати.

Ђорђе Ковачевић каже да немачки лекари тврде да, пошто Данијела може да прати погледом дешавања у соби, реагује на звук па и корача уз помоћ физиотерапеута, стање може битно да јој се поправи. Родитељи су јој доводили ћерку Марију, која сада има четири године. Дете током посете буде уз своју мајку, али Данијела, нажалост, не показује да је препознаје.
На питање „Политике” упућено пре три дана РФЗО-у зашто породица мора сама да сноси трошкове Данијелиног лечења, као и да ли постоји могућност упућивања на лечење у иностранство, до петка одговор није стигао.

Директор болнице у Сланкамену однедавно је Светозар Ђуришић, који категорично тврди да од Данијеле нису дигли руке, а додаје то неће урадити ни убудуће.
– Ипак, ми нисмо социјална установа, него установа за продужено лечење и живимо од онога што радимо, а то је нега пацијената. За ову болесницу смо урадили све што смо могли. Породица дугује 600.000 динара, а ми од њих то ни не тражимо, не зовемо… Наравно да никада не бисмо избацили таквог пацијента, али ја водим установу са 260 запослених и 320 пацијената и имам обавезе према њима – објашњава Ђуришић.

Неуролози, специјализовани за овакве случајеве, ипак кажу да у овом случају није реч о вигилној, будној коми (што је и израз који се у медицини више не користи). То потврђује и др Братислав Златковић, који је од првог дана Данијелин одељенски лекар. 

– У стању вигилне коме је била када је дошла, а одавно није тако и физиотерапеути су остварили велики напредак. Истина је да она не прича, али се намршти када јој се нешто не свиђа или не жели да једе, насмеје се, има рефлекс гутања… Напредовала је, могла би и да седи, али то одбија из психичких разлога. Наравно да се даљом рехабилитацијом Данијелино стање увек може још мало да се поправи, али ипак, само онолико колико мозак после запаљења дозвољава – каже др Златковић, који додаје да је о овом случају два-три писма слао министрима здравља, који су се смењивали, и надлежнима у РФЗО-у.