Četiri godine u „budnoj komi”

Posle sepse dobijene posle porođaja, umesto radosti što je na svet donela zdravu devojčicu, od 14. oktobra 2009. godine počela je agonija Danijele Kovačević (21) iz Inđije, koja traje i danas: ona se nalazi u Specijalnoj bolnici za neurološka oboljenja i postraumatska stanja u Starom Slankamenu, zavisna od tuđe nege i brige. Ne može ni da se kreće, ni da jede, a malu Mariju odgajaju Danijelini roditelji.

Ovu mladu žena u 17. godini lekari novosadske ginekološke klinike „Betanija” porodili su carskim rezom, posle kojeg je dobila sepsu i morala na još jednu operaciju. U toku operacije su se pojavile komplikacije, anesteziolog je uradio reanimaciju, ali je Danijela pala u komu, iz koje se probudila tri dana kasnije, ali sa velikim oštećenjem mozga. Pet meseci je Danijela bila u novosadskim klinikama (na „Betaniji” i na Klinici za rehabilitaciju), a u proleće 2010. godine poslata je u Specijalnu bolnicu u Starom Slankamenu.

Đorđe Kovačević, Danijelin otac, kaže da joj je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odobrio i platio tromesečni boravak u ovoj instituciji, a od tada mesečni trošak od oko 80.000 dinara pao je na porodicu. On kaže da za Danijelino stanje, takozvanu budnu komu, ne postoji šifra u RFZO i da lečenje svi odbijaju da plate.

– Plaćali smo sami dok smo mogli, a onda smo doživeli kolaps. Zato smo se obratili medijima za pomoć. Takođe, snimio sam Dacu i poslao snimke u bolnicu kraj Štutgarta, iz koje su nas obavestili da imaju metode lečenje koje mogu da pomognu da joj se stanje popravi. Za to nam je potrebno oko 120.000 evra, ali za nas je ogroman trošak izmirivanja mesečnih obaveza prema banji, a plaćamo i druge troškove – jada se Đorđe Kovačević.

Danijela Kovačević (Porodična foto-arhiva)

Otac za ovo teško stanje okrivljuje ginekologe GAK „Betanija” u Novom Sadu, jer je Danijela na porođaj otišla, tvrdi, potpuno zdrava, a posle sepse i dve operacije, vraćena im je „kao biljka”.

Nadležni u ovoj ustanovi za „Politiku” tvrde da su lekari koji su obavili unutrašnji stručni nadzor utvrdili da propusta lekara nije bilo.
Advokat porodice Ognjen Zindović nam je juče potvrdio da se posle 15 meseci otkada je podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom sudu u Novom Sadu, tek ovih dana nešto pokrenulo: tužilaštvo je krajem januara zatražilo da se uradi i spoljašnji stručni nadzor rada lekara u ovom slučaju, a zavisno od rezultata znaće se da li će tužilaštvo odrediti dalje istražne radnje ili će od postupka odustati.

Đorđe Kovačević kaže da nemački lekari tvrde da, pošto Danijela može da prati pogledom dešavanja u sobi, reaguje na zvuk pa i korača uz pomoć fizioterapeuta, stanje može bitno da joj se popravi. Roditelji su joj dovodili ćerku Mariju, koja sada ima četiri godine. Dete tokom posete bude uz svoju majku, ali Danijela, nažalost, ne pokazuje da je prepoznaje.
Na pitanje „Politike” upućeno pre tri dana RFZO-u zašto porodica mora sama da snosi troškove Danijelinog lečenja, kao i da li postoji mogućnost upućivanja na lečenje u inostranstvo, do petka odgovor nije stigao.

Direktor bolnice u Slankamenu odnedavno je Svetozar Đurišić, koji kategorično tvrdi da od Danijele nisu digli ruke, a dodaje to neće uraditi ni ubuduće.
– Ipak, mi nismo socijalna ustanova, nego ustanova za produženo lečenje i živimo od onoga što radimo, a to je nega pacijenata. Za ovu bolesnicu smo uradili sve što smo mogli. Porodica duguje 600.000 dinara, a mi od njih to ni ne tražimo, ne zovemo… Naravno da nikada ne bismo izbacili takvog pacijenta, ali ja vodim ustanovu sa 260 zaposlenih i 320 pacijenata i imam obaveze prema njima – objašnjava Đurišić.

Neurolozi, specijalizovani za ovakve slučajeve, ipak kažu da u ovom slučaju nije reč o vigilnoj, budnoj komi (što je i izraz koji se u medicini više ne koristi). To potvrđuje i dr Bratislav Zlatković, koji je od prvog dana Danijelin odeljenski lekar. 

– U stanju vigilne kome je bila kada je došla, a odavno nije tako i fizioterapeuti su ostvarili veliki napredak. Istina je da ona ne priča, ali se namršti kada joj se nešto ne sviđa ili ne želi da jede, nasmeje se, ima refleks gutanja… Napredovala je, mogla bi i da sedi, ali to odbija iz psihičkih razloga. Naravno da se daljom rehabilitacijom Danijelino stanje uvek može još malo da se popravi, ali ipak, samo onoliko koliko mozak posle zapaljenja dozvoljava – kaže dr Zlatković, koji dodaje da je o ovom slučaju dva-tri pisma slao ministrima zdravlja, koji su se smenjivali, i nadležnima u RFZO-u.