Изгинуло десет одељења

Савремени свет плаћа све трагичнији данак у крви на друмовима широм планете. Црни биланс саобраћајних несрећа, нажалост, изградњом модернијих саобраћајница и све безбеднијих аутомобила не смањује се. Напротив, светске статистике говоре да се повећава број несрећа, као и број настрадалих. Према подацима Уједињених нација, сваког дана у свету погине 3.000 људи, од тога чак 500 деце! Свака три минута у свету страда један малишан у доби од осам до 14 година. Према подацима МУП-а Србије, за последњих пет година у саобраћајним несрећама погинуло је више од три стотине малишана, читавих десет школских одељења.

На годишњем нивоу у свету злокобна статистика бележи бројку од 1,2 милиона мртвих и 50 милиона повређених. Глобална материјална и нематеријална штета процењује се на више од 500 милијарди америчких долара. Посебно је трагичан биланс у земљама у развоју. Материјална помоћ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) овим земљама годишње износи 106 милијарди долара, а парадоксално је да је толика и материјална штета изазвана саобраћајним несрећама.

Посебно су у овим земљама угрожени млади, односно деца до 14 година. Она страдају највише као пешаци, што је, како се оцењује у извештајима УН, последица недовољне саобраћајне културе и ниског нивоа саобраћајне едукације.

Саобраћајни стручњаци, нажалост, предвиђају погоршање стања, односно пораст броја несрећа са најтежим последицама до 2020. године за чак 80 одсто.

Глобално, данас је саобраћај убица број три у свету, после маларије и туберкулозе. У САД и земљама Европске уније, саобраћајне несреће, пак, највећи су узрок смртности младих људи...

У Сједињеним Америчким Државама годишње се догоди 116.000 саобраћајних несрећа у којима учествују и пешаци. Од тога броја 6.000 је са трагичним последицама. Полицијски извештаји бележе да су у 90 одсто ових несрећа кривци – возачи.

У нашој земљи је слична ситуација! Од 1991. године до данас на нашим друмовима живот је изгубило више од 16.000 лица, а теже или лакше повређено 240.000. Само до 1996. до данас страдала су 502 детета. Подаци Министарства за капиталне инвестиције говоре да је материјална штета проузрокована несрећама на путевима у Републици једнака укупној вредности свих државних путева у Србији.

Све ово говори да се не само код нас, већ и у свету, не посвећује довољно пажње овим питањима. Глобално, иако саобраћај односи више жртава од епидемија, владе и политичари чак и у најразвијенијим земљама не схватају проблем у мери у којој је то потребно како би се спасли људски животи и смањила материјална штета.

Због тога је Светски савет за аутомобилизам, у сарадњи са регионалним и ауто-мото савезима многих земаља, почетком ове године, покренуо акцију за хитан и озбиљан приступ овим проблемима. Припремљена је и петиција генералном секретару УН Бан Ки Муну за 62. сесију Генералне скупштине ове организације која ће се одржати у новембру ове године на тему: Глобална безбедност у саобраћају.

И Ауто-мото савез Србије укључио се у акцију потписивања петиције онлајн (www.amss.org.yu) којом се тражи доношење деценијског акционог плана, уз учешће Светске банке и других донатора, за формирање буџета од 300 милиона долара од којих би се финансирала даља акција на глобалном побољшању стања у овој области. Петиција ће бити упућена и челницима Групе 8 најразвијенијих земаља са захтевом за подршку.

Светски савет за аутомобилизам рангирао је кључне факторе ризика у саобраћају. То су: вожња у алкохолисаном стању, неприлагођена брзина, невезивање сигурносних појасева, изостанак седишта за децу, неношење заштитних кацига, лоша саобраћајна инфраструктура, лоша саобраћајна сигнализација и низак стандард обуке и едукација возача.

Влада Дедић

-----------------------------------------------------------

Смрт детета - највећи стрес

Смрт детета представља највећи стрес на скали животних догађаја, једногласно говоре резултати бројних психолошких студија које су проучавале утицај стреса на физичко и ментално функционисање особа.

На скали стресних догађаја коју су конструисали психолози Холмес и Рахе, смрт детета носи максималних сто поена, а иза њих следе развод брака и смрт блиског члана породице који носе по 60 поена. Занимљиво је да улазак жене у менопаузу и развод носе једнак број стресних поена - 60, иза њих следе болест, отказ и склапање брака, који носе по 45 поена, одлазак у пензију доноси 40 стресогених поена, брачни проблеми - пет поена мање, трудноћа и долазак бебе на свет носе 35 поена, а мање од осам сати сна - десет стресних бодова мање.

К. Ђ.