Izginulo deset odeljenja

Savremeni svet plaća sve tragičniji danak u krvi na drumovima širom planete. Crni bilans saobraćajnih nesreća, nažalost, izgradnjom modernijih saobraćajnica i sve bezbednijih automobila ne smanjuje se. Naprotiv, svetske statistike govore da se povećava broj nesreća, kao i broj nastradalih. Prema podacima Ujedinjenih nacija, svakog dana u svetu pogine 3.000 ljudi, od toga čak 500 dece! Svaka tri minuta u svetu strada jedan mališan u dobi od osam do 14 godina. Prema podacima MUP-a Srbije, za poslednjih pet godina u saobraćajnim nesrećama poginulo je više od tri stotine mališana, čitavih deset školskih odeljenja.

Na godišnjem nivou u svetu zlokobna statistika beleži brojku od 1,2 miliona mrtvih i 50 miliona povređenih. Globalna materijalna i nematerijalna šteta procenjuje se na više od 500 milijardi američkih dolara. Posebno je tragičan bilans u zemljama u razvoju. Materijalna pomoć Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ovim zemljama godišnje iznosi 106 milijardi dolara, a paradoksalno je da je tolika i materijalna šteta izazvana saobraćajnim nesrećama.

Posebno su u ovim zemljama ugroženi mladi, odnosno deca do 14 godina. Ona stradaju najviše kao pešaci, što je, kako se ocenjuje u izveštajima UN, posledica nedovoljne saobraćajne kulture i niskog nivoa saobraćajne edukacije.

Saobraćajni stručnjaci, nažalost, predviđaju pogoršanje stanja, odnosno porast broja nesreća sa najtežim posledicama do 2020. godine za čak 80 odsto.

Globalno, danas je saobraćaj ubica broj tri u svetu, posle malarije i tuberkuloze. U SAD i zemljama Evropske unije, saobraćajne nesreće, pak, najveći su uzrok smrtnosti mladih ljudi...

U Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se dogodi 116.000 saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju i pešaci. Od toga broja 6.000 je sa tragičnim posledicama. Policijski izveštaji beleže da su u 90 odsto ovih nesreća krivci – vozači.

U našoj zemlji je slična situacija! Od 1991. godine do danas na našim drumovima život je izgubilo više od 16.000 lica, a teže ili lakše povređeno 240.000. Samo do 1996. do danas stradala su 502 deteta. Podaci Ministarstva za kapitalne investicije govore da je materijalna šteta prouzrokovana nesrećama na putevima u Republici jednaka ukupnoj vrednosti svih državnih puteva u Srbiji.

Sve ovo govori da se ne samo kod nas, već i u svetu, ne posvećuje dovoljno pažnje ovim pitanjima. Globalno, iako saobraćaj odnosi više žrtava od epidemija, vlade i političari čak i u najrazvijenijim zemljama ne shvataju problem u meri u kojoj je to potrebno kako bi se spasli ljudski životi i smanjila materijalna šteta.

Zbog toga je Svetski savet za automobilizam, u saradnji sa regionalnim i auto-moto savezima mnogih zemalja, početkom ove godine, pokrenuo akciju za hitan i ozbiljan pristup ovim problemima. Pripremljena je i peticija generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu za 62. sesiju Generalne skupštine ove organizacije koja će se održati u novembru ove godine na temu: Globalna bezbednost u saobraćaju.

I Auto-moto savez Srbije uključio se u akciju potpisivanja peticije onlajn (www.amss.org.yu) kojom se traži donošenje decenijskog akcionog plana, uz učešće Svetske banke i drugih donatora, za formiranje budžeta od 300 miliona dolara od kojih bi se finansirala dalja akcija na globalnom poboljšanju stanja u ovoj oblasti. Peticija će biti upućena i čelnicima Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sa zahtevom za podršku.

Svetski savet za automobilizam rangirao je ključne faktore rizika u saobraćaju. To su: vožnja u alkoholisanom stanju, neprilagođena brzina, nevezivanje sigurnosnih pojaseva, izostanak sedišta za decu, nenošenje zaštitnih kaciga, loša saobraćajna infrastruktura, loša saobraćajna signalizacija i nizak standard obuke i edukacija vozača.

Vlada Dedić

-----------------------------------------------------------

Smrt deteta - najveći stres

Smrt deteta predstavlja najveći stres na skali životnih događaja, jednoglasno govore rezultati brojnih psiholoških studija koje su proučavale uticaj stresa na fizičko i mentalno funkcionisanje osoba.

Na skali stresnih događaja koju su konstruisali psiholozi Holmes i Rahe, smrt deteta nosi maksimalnih sto poena, a iza njih slede razvod braka i smrt bliskog člana porodice koji nose po 60 poena. Zanimljivo je da ulazak žene u menopauzu i razvod nose jednak broj stresnih poena - 60, iza njih slede bolest, otkaz i sklapanje braka, koji nose po 45 poena, odlazak u penziju donosi 40 stresogenih poena, bračni problemi - pet poena manje, trudnoća i dolazak bebe na svet nose 35 poena, a manje od osam sati sna - deset stresnih bodova manje.

K. Đ.