Немац Томас Ендерс у кокпиту Ербаса

Ово је велики дан за француско-немачку осовину, прокламовао је у понедељак председник Никола Саркози, славећи договор постигнут са канцеларком Ангелом Меркел у Тулузу, на самиту који је у све видљивијим размимоилажењима између Париза и Бона, ипак, донео извесно примирје.

Договор, који је донео и неке неочекиване обрте, постигнут је после детаљних припрема и тиче се пре свега менаџмента у ЕАДС-у (European Aeronautic Defense & Space) и његовој фирми-ћерки Ербасу, дакле највећом војном и аеронаутичком групацијом Европе.

Француска и Немачка, које у ЕАДС-у имају по 22,5 одсто учешћа (француска држава има 15 одсто директног власништва, а медијска групација Лагардер 7,5 одсто, док са немачке стране акције поседује Дајмлер – остали акционари су шпанска држава са 5,5 одсто, Руска државна банка са пет, један фонд из Дубаија са 3,1 и разни мали акционари са 39,1 одсто улога), сагласиле су се да укину двојну управљачку структуру у обе фирме, по којој су оне имале по два равноправна председника управних одбора и по два главна директора. Убудуће, дакле, са по једним председником и главним директором, ЕАДС и Ербас би требало да мање личе на међународне организације, а више на "нормалне" мултинационалне компаније.

Оно што је, међутим, изненађење, то је подела улога. На месту главног директора ЕАДС-а биће убудуће Луј Галоа, досад француски кодиректор, док његов немачки колега Томас Ендерс улази у кокпит Ербаса, као једини главни директор. Ово је изненађење, јер су Немци до јуче инсистирали управо на обрнутој комбинацији: да Ендерс, корпоративна звезда у успону и штићеник Меркелове, буде на челу матичне фирме, а да Галоа самостално шефује Ербасом.

Нова подела улога требало би да оконча вишегодишња политичка натезања око управљања, премда ни најновији аранжман ову стратешку групацију не ослобађа утицаја (две) државе. Штавише, део договора је и нови "акционарски пакт" који ће Паризу и Бону дати "златне акције", то јест последњу реч кад се ради о кључним одлукама.

У првим реакцијама, подељена су мишљења ко је боље прошао. Оно што је, на другој страни, сасвим сигурно, то је да ће Ендерсу бити потребно доста менаџерске вештине да Ербас извуче из кризе, изазване одлагањима испорука његовог најтраженијег авиона А 380. Упркос великом броју поруџбина које је примио на последњем сајму аеронаутике у Паризу – чак око 600, Ербас је усред програма реорганизације која подразумева продају или затварање шест фабрика и отпуштање 10.000 радника, како би се уштедело бар две милијарде евра годишње.

Део проблема Ербаса је и у околности да своје авионе уговара у доларима, који су све слабији, док су му трошкови у све јачем евру. По једном рачуну, кад год евро скочи за десет центи, губици у Ербасу порасту за милијарду евра. Главни конкурент Боинг таквих проблема нема.