Чиновнички нормативи против запошљавања лекара

Ниш – Због великог раскорака између стварних потреба медицинских установа примарног и клиничког здравства у Нишу за стручним кадровима и планова Фонда здравства и Министарства здравља Србије угрожено је нормално функционисање здравствених организација у граду на Нишави. Недавно су глас против, како је речено, систематског уништавања нишког здравства подигли сви синдикати Дома здравља, а ових дана слично може да се чује из свих других установа у Нишу.

Због веома лоше кадровске ситуације и, посебно због проблема „неуговорених” радника, који се не решава годинама, Дом здравља, највећа установа основног здравства у Србији, све чешће не може да одговори потребама и захтевима пацијената, рекли су у синдикату лекара и фармацеута ове здравствене организације после разговора са пословодством. Директор Дома здравља др Милорад Јеркан за „Политику” објашњава:

„Синдикати и руководство имају заједнички став према заиста огромном проблему. Реално гледано, у овом тренутку нашој установи потребно је још 20 лекара и 35 медицинских сестара и техничара. Уз то постоји потреба и за двадесетак немедицинских радника за одржавање хигијене и за друге помоћне послове”.

Директор ове велике установе сликовито је представио тренутно стање.

– Ми смо само у сектору опште медицине нашег Дому здравља пре неколико година имали 120 лекара. Нормативом усвојеним у Фонду здравства и Министарству здравља предвиђа се да у нашој општој медицини буде минимум 105, а тренутно раде само 94 доктора. Још парадоксалнија ситуација је у Кућној нези – доскора је у служби збрињавања непокретних на градском, или пацијената на сеоском подручју који су без могућности да дођу до најближих здравствених станица и амбуланти, радио 31 лекар. Сада је у овој служби 19 стручњака, а планом фонда и министарства предвиђено је само 11 лекара. То је несхватљиво. Ако би био усвојен такав план, онда би у граду са близу 300.000 становника и стотину села у околини наша кућна нега могла да функционише само под условом да поседујемо авионе за превоз екипа лекара и медицинских сестара – каже директор Дома здравља.

Ништа боља ситуација није ни у Клиничком центру у Нишу са преко 30 института, завода и клиника. Проф. др Мирослава Живковић, помоћник генералног директора КЦ Ниш на примеру једне од врхунских установа објашњава целокупну ситуацију.

– Средином прошле године наша високостручна медицинска институција отворила је центар за негу најтежих болесника у Кнез Селу, где се налазе Клиника за плућне болести и Онколошка клиника. Иако смо учинили све што је потребно и што је предвиђено пројектом Европске уније у Стратегији палијативног збрињавања, односно формирали тим који је прошао целокупну и специфичну обуку за рад са оваквом врстом пацијената, недостатак стручног особља онемогућио је реализацију квалитетног пројекта. Једноставно само зато што недостаје још најмање 11 медицинских сестара и техничара и неколико лекара, Палијативни центар уопште није заживео, рекла је Живковићева.

Слична ситуација је и у осталим сегментима великог Клиничког центра, на који је за збрињавање, лечење и негу усмерено подручје са преко два милиона становника на југу и југоистоку Србије и другим установама основног здравства у Нишу. А док се чека да се реално и на прави начин сагледају потребе нишких здравствених организација, велики број лекара свих специјализација, а још више медицинског особља са четвртим степеном средњошколског образовања одлази у Немачку, Шведску и друге развијене европске земље где дефинитивно посла има.