Činovnički normativi protiv zapošljavanja lekara

Niš – Zbog velikog raskoraka između stvarnih potreba medicinskih ustanova primarnog i kliničkog zdravstva u Nišu za stručnim kadrovima i planova Fonda zdravstva i Ministarstva zdravlja Srbije ugroženo je normalno funkcionisanje zdravstvenih organizacija u gradu na Nišavi. Nedavno su glas protiv, kako je rečeno, sistematskog uništavanja niškog zdravstva podigli svi sindikati Doma zdravlja, a ovih dana slično može da se čuje iz svih drugih ustanova u Nišu.

Zbog veoma loše kadrovske situacije i, posebno zbog problema „neugovorenih” radnika, koji se ne rešava godinama, Dom zdravlja, najveća ustanova osnovnog zdravstva u Srbiji, sve češće ne može da odgovori potrebama i zahtevima pacijenata, rekli su u sindikatu lekara i farmaceuta ove zdravstvene organizacije posle razgovora sa poslovodstvom. Direktor Doma zdravlja dr Milorad Jerkan za „Politiku” objašnjava:

„Sindikati i rukovodstvo imaju zajednički stav prema zaista ogromnom problemu. Realno gledano, u ovom trenutku našoj ustanovi potrebno je još 20 lekara i 35 medicinskih sestara i tehničara. Uz to postoji potreba i za dvadesetak nemedicinskih radnika za održavanje higijene i za druge pomoćne poslove”.

Direktor ove velike ustanove slikovito je predstavio trenutno stanje.

– Mi smo samo u sektoru opšte medicine našeg Domu zdravlja pre nekoliko godina imali 120 lekara. Normativom usvojenim u Fondu zdravstva i Ministarstvu zdravlja predviđa se da u našoj opštoj medicini bude minimum 105, a trenutno rade samo 94 doktora. Još paradoksalnija situacija je u Kućnoj nezi – doskora je u službi zbrinjavanja nepokretnih na gradskom, ili pacijenata na seoskom području koji su bez mogućnosti da dođu do najbližih zdravstvenih stanica i ambulanti, radio 31 lekar. Sada je u ovoj službi 19 stručnjaka, a planom fonda i ministarstva predviđeno je samo 11 lekara. To je neshvatljivo. Ako bi bio usvojen takav plan, onda bi u gradu sa blizu 300.000 stanovnika i stotinu sela u okolini naša kućna nega mogla da funkcioniše samo pod uslovom da posedujemo avione za prevoz ekipa lekara i medicinskih sestara – kaže direktor Doma zdravlja.

Ništa bolja situacija nije ni u Kliničkom centru u Nišu sa preko 30 instituta, zavoda i klinika. Prof. dr Miroslava Živković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš na primeru jedne od vrhunskih ustanova objašnjava celokupnu situaciju.

– Sredinom prošle godine naša visokostručna medicinska institucija otvorila je centar za negu najtežih bolesnika u Knez Selu, gde se nalaze Klinika za plućne bolesti i Onkološka klinika. Iako smo učinili sve što je potrebno i što je predviđeno projektom Evropske unije u Strategiji palijativnog zbrinjavanja, odnosno formirali tim koji je prošao celokupnu i specifičnu obuku za rad sa ovakvom vrstom pacijenata, nedostatak stručnog osoblja onemogućio je realizaciju kvalitetnog projekta. Jednostavno samo zato što nedostaje još najmanje 11 medicinskih sestara i tehničara i nekoliko lekara, Palijativni centar uopšte nije zaživeo, rekla je Živkovićeva.

Slična situacija je i u ostalim segmentima velikog Kliničkog centra, na koji je za zbrinjavanje, lečenje i negu usmereno područje sa preko dva miliona stanovnika na jugu i jugoistoku Srbije i drugim ustanovama osnovnog zdravstva u Nišu. A dok se čeka da se realno i na pravi način sagledaju potrebe niških zdravstvenih organizacija, veliki broj lekara svih specijalizacija, a još više medicinskog osoblja sa četvrtim stepenom srednjoškolskog obrazovanja odlazi u Nemačku, Švedsku i druge razvijene evropske zemlje gde definitivno posla ima.