Заточеници народне слободе

„Излажући мотиве атентату који је политички догађај првога реда, оптужба описује иридентистичка ровења великосрпских кругова у Београду, који допиру до самога двора, и систематски рад против Аустроугарске и Хабзбуршке династије у Србији, Хрватској и Босни, рад коме је једини циљ да се аустроугарској монархији отму Хрватска, Далмација, Истра, Босна, Херцеговина, и провинције јужне Угарске, насељене Србима, и да се те земље присаједине Србији”, пише у првом извештају „Политике”, са суђења у Сарајеву, који је објављен 6. октобра 1914. године на првој и другој страни у јеку Првог светског рата.

Сва три „Политикина” извештаја о суђењу Гаврилу Принципу и још двадесетчетворици, оптужених за кривично дело велеиздаје, објављена су под насловом „Суђење у Сарајеву”, а последњи извештај, о пресуди, имао је наслов „Вешала у Сарајеву”.

„Политика” од 6. октобра 1914. године извештава читаоце да је отпочело испитивање сведока, али и да је тачно одређен дан рођења Гаврила Принципа, да би се утврдило да ли је, на дан када је извршио атентат, имао пуних 20 година, што је од важности за његову кривичну одговорност и величину казне.

„Политика” је тог дана пренела и значајну вест из Париза, која дословце гласи: „Поводом вести аустријских и немачких агенција, о суђењу Принципу и друговима у Сарајеву, ’Матен’ доноси уводни чланак, у коме помиње недостојности једнога аустријског суда који је добио мисију да обешчасти Србију. ’Матен’ се обраћа Францу Јосифу и вели му да има једна виша правда од његове. Неумитни су представници увређене правде: Руси, Французи, Енглези, Белгијанци, Срби и Јапанци.”

Најопширнији извештај, после завршеног суђења, дан пред изрицање пресуде, „Политика” доноси 14. октобра, са јасним ставом према томе да се „пресуда већ слути”.

„После две недеље испитивања оптужених, саслушања сведока вајне ’одбране’ бранилаца, претрес Принципу, Чабриновићу и друговима у Сарајеву завршен је и сутра пре подне биће изречена пресуда.

Она може да се слути још данас. Аустрија граби да отме своје последње жртве. Али те жртве певају у тренутку када се остварују идеали младих мученика.

„Политика” од 6. октобра 1914. године

Ми смо већ саопштили о дивном држању Принципа и Чабриновића. Они су се и у тамници и пред судом држали онако како доликује заточеницима народне слободе, онако како су у њих веровали сви они који су познавали њихове велике душе. Да би се запамтила и имена осталих њихових другова ми саопштавамо њихове исказе пред судом. Ваља само приметити да су ти искази забележени по извештајима бечке ’Нове Слободне Пресе’. Али се и кроз њих може назрети истина, прави одговори и истинско држање сарајевских мученика”, забележила је „Политика”, скренувши пажњу читаоцима на не баш поуздан извор из кога су пренети искази.

Следе препричани искази оптужених Светозара Цвјетка Поповића, Вељка Чубриловића, Мишка Јовановића, Лазара Ђукића, Бранка Загорца, Марка Перина, Николе Воркапића и Драгана Калембера. Исказ Гаврила Принципа није објављен.

Последњи извештај „Вешала у Сарајеву” објављује пресуду.

„У четвртак, 16. октобра, суд у Сарајеву изрекао је пресуду Принципу, Чабриновићу и осталима који су били оптужени за убиство престолонаследника Фрање Фердинанда и његове жене, херцегиње Софије Хоенбергове.

Осуђени су на вешала:Вељко Чубриловић, учитељ у Прибоју, округа зворничког; Мишко Јовановић, син богате куће Јовановића из Брчке, помоћник у трговини свога оца; Јаков Миловић, сељак из Прибоја; Данило Илић, учитељ; и Недо Керовић, сељак.

На 20 година робије: Гаврило Принцип, гимназиста; Недељко Чабриновић, типограф; и Трифко Грабеж, гимназиста. Њих тројица, иако непосредни кривци, нису могли бити осуђени на смртну казну због тога што још немају по 20 година старости. На вечиту робију: Васа Чубриловић и Митар Керовић, сељак.”

Даље се наводи да је на 13 година робије осуђен Светозар Цвјетко Поповић, свршени ђак учитељске школе и студент, на 10 година робије Лазар Ђукић, ђак Учитељске школе у Сарајеву, и Иво Крањчевић, ђак Трговачке академије у Сарајеву, на шест година робије Цвијан Степановић, сељак, и на три године робије Бранко Загорац, ђак Трговачке академије у Сарајеву, и Марко Перин, гимназиста из Сарајева. Остала деветорица оптужених су ослобођена „из недостатка доказа”.

На крају „Политика” наводи да је казна свим овим осуђеницима пооштрена постом. „Поред тога сваки од њих мораће о свакоме Видовудне (Видовдану, прим.аут), разуме се, док су у тамници, као на дан извршеног убиства, провести у мрачној засебној ћелији на голим даскама.”

------------------------------------------------- 

Ревизија само пред посебним судом

Ревизија судског процеса Гаврилу Принципу и члановима „Младе Босне” је могућа, јер они нису могли бити оптужени за велеиздају, зато што Аустроугарска није прогласила Босну својом територијом, сматра професор др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду.

– Ревизија овог поступка могла би бити покренута, што би имало и одређене правнополитичке последице, али питање је пред којим судом. Можда би најбоље било да се формира посебан, независан суд, чије би судије биле људи од угледа и ауторитета из разних земаља. То би била нека врста новог Раселовог суда који би разматрао не само случај Сарајевског атентата, већ и друге битне историјске догађаје за које постоји „сумња” да представљају кршење правних или моралних принципа – каже др Јован Ћирић.