Zatočenici narodne slobode

„Izlažući motive atentatu koji je politički događaj prvoga reda, optužba opisuje iridentistička rovenja velikosrpskih krugova u Beogradu, koji dopiru do samoga dvora, i sistematski rad protiv Austrougarske i Habzburške dinastije u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni, rad kome je jedini cilj da se austrougarskoj monarhiji otmu Hrvatska, Dalmacija, Istra, Bosna, Hercegovina, i provincije južne Ugarske, naseljene Srbima, i da se te zemlje prisajedine Srbiji”, piše u prvom izveštaju „Politike”, sa suđenja u Sarajevu, koji je objavljen 6. oktobra 1914. godine na prvoj i drugoj strani u jeku Prvog svetskog rata.

Sva tri „Politikina” izveštaja o suđenju Gavrilu Principu i još dvadesetčetvorici, optuženih za krivično delo veleizdaje, objavljena su pod naslovom „Suđenje u Sarajevu”, a poslednji izveštaj, o presudi, imao je naslov „Vešala u Sarajevu”.

„Politika” od 6. oktobra 1914. godine izveštava čitaoce da je otpočelo ispitivanje svedoka, ali i da je tačno određen dan rođenja Gavrila Principa, da bi se utvrdilo da li je, na dan kada je izvršio atentat, imao punih 20 godina, što je od važnosti za njegovu krivičnu odgovornost i veličinu kazne.

„Politika” je tog dana prenela i značajnu vest iz Pariza, koja doslovce glasi: „Povodom vesti austrijskih i nemačkih agencija, o suđenju Principu i drugovima u Sarajevu, ’Maten’ donosi uvodni članak, u kome pominje nedostojnosti jednoga austrijskog suda koji je dobio misiju da obeščasti Srbiju. ’Maten’ se obraća Francu Josifu i veli mu da ima jedna viša pravda od njegove. Neumitni su predstavnici uvređene pravde: Rusi, Francuzi, Englezi, Belgijanci, Srbi i Japanci.”

Najopširniji izveštaj, posle završenog suđenja, dan pred izricanje presude, „Politika” donosi 14. oktobra, sa jasnim stavom prema tome da se „presuda već sluti”.

„Posle dve nedelje ispitivanja optuženih, saslušanja svedoka vajne ’odbrane’ branilaca, pretres Principu, Čabrinoviću i drugovima u Sarajevu završen je i sutra pre podne biće izrečena presuda.

Ona može da se sluti još danas. Austrija grabi da otme svoje poslednje žrtve. Ali te žrtve pevaju u trenutku kada se ostvaruju ideali mladih mučenika.

„Politika” od 6. oktobra 1914. godine

Mi smo već saopštili o divnom držanju Principa i Čabrinovića. Oni su se i u tamnici i pred sudom držali onako kako dolikuje zatočenicima narodne slobode, onako kako su u njih verovali svi oni koji su poznavali njihove velike duše. Da bi se zapamtila i imena ostalih njihovih drugova mi saopštavamo njihove iskaze pred sudom. Valja samo primetiti da su ti iskazi zabeleženi po izveštajima bečke ’Nove Slobodne Prese’. Ali se i kroz njih može nazreti istina, pravi odgovori i istinsko držanje sarajevskih mučenika”, zabeležila je „Politika”, skrenuvši pažnju čitaocima na ne baš pouzdan izvor iz koga su preneti iskazi.

Slede prepričani iskazi optuženih Svetozara Cvjetka Popovića, Veljka Čubrilovića, Miška Jovanovića, Lazara Đukića, Branka Zagorca, Marka Perina, Nikole Vorkapića i Dragana Kalembera. Iskaz Gavrila Principa nije objavljen.

Poslednji izveštaj „Vešala u Sarajevu” objavljuje presudu.

„U četvrtak, 16. oktobra, sud u Sarajevu izrekao je presudu Principu, Čabrinoviću i ostalima koji su bili optuženi za ubistvo prestolonaslednika Franje Ferdinanda i njegove žene, herceginje Sofije Hoenbergove.

Osuđeni su na vešala:Veljko Čubrilović, učitelj u Priboju, okruga zvorničkog; Miško Jovanović, sin bogate kuće Jovanovića iz Brčke, pomoćnik u trgovini svoga oca; Jakov Milović, seljak iz Priboja; Danilo Ilić, učitelj; i Nedo Kerović, seljak.

Na 20 godina robije: Gavrilo Princip, gimnazista; Nedeljko Čabrinović, tipograf; i Trifko Grabež, gimnazista. Njih trojica, iako neposredni krivci, nisu mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu zbog toga što još nemaju po 20 godina starosti. Na večitu robiju: Vasa Čubrilović i Mitar Kerović, seljak.”

Dalje se navodi da je na 13 godina robije osuđen Svetozar Cvjetko Popović, svršeni đak učiteljske škole i student, na 10 godina robije Lazar Đukić, đak Učiteljske škole u Sarajevu, i Ivo Kranjčević, đak Trgovačke akademije u Sarajevu, na šest godina robije Cvijan Stepanović, seljak, i na tri godine robije Branko Zagorac, đak Trgovačke akademije u Sarajevu, i Marko Perin, gimnazista iz Sarajeva. Ostala devetorica optuženih su oslobođena „iz nedostatka dokaza”.

Na kraju „Politika” navodi da je kazna svim ovim osuđenicima pooštrena postom. „Pored toga svaki od njih moraće o svakome Vidovudne (Vidovdanu, prim.aut), razume se, dok su u tamnici, kao na dan izvršenog ubistva, provesti u mračnoj zasebnoj ćeliji na golim daskama.”

------------------------------------------------- 

Revizija samo pred posebnim sudom

Revizija sudskog procesa Gavrilu Principu i članovima „Mlade Bosne” je moguća, jer oni nisu mogli biti optuženi za veleizdaju, zato što Austrougarska nije proglasila Bosnu svojom teritorijom, smatra profesor dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

– Revizija ovog postupka mogla bi biti pokrenuta, što bi imalo i određene pravnopolitičke posledice, ali pitanje je pred kojim sudom. Možda bi najbolje bilo da se formira poseban, nezavisan sud, čije bi sudije bile ljudi od ugleda i autoriteta iz raznih zemalja. To bi bila neka vrsta novog Raselovog suda koji bi razmatrao ne samo slučaj Sarajevskog atentata, već i druge bitne istorijske događaje za koje postoji „sumnja” da predstavljaju kršenje pravnih ili moralnih principa – kaže dr Jovan Ćirić.