ПДВ варалица

Влада је прошле седмице подржала иницијативу патријарха Павла да се укине порез на додату вредност (ПДВ) на храну, одећу, обућу и осталу опрему за бебе. Као корак добре воље основан је и некакав одбор који ће се бавити питањима све израженије беле куге у Србији. Ово је, гледано са формалне стране, све у реду, без обзира на то што је било извесног нећкања око прихватања иницијативе 40.000 потписника за измену пореског прописа.

Влада је, оснивајући своје тело за спречавање беле куге, с правом отишла тај корак даље. Проблем вишегодишњег пада наталитета у Србији није, нити може бити сведен само на цену свакодневних потрепштина за одојчад и децу до три године. Шта, међутим, после? Држави не сме бити свеједно шта ће се догађати када дете изађе из пелена. Ко год је подизао децу зна да тек тада, а поготово са школским данима, почињу прави и пуни родитељски трошкови.

Овај одбор, не само за мандата актуелне владе, а уопштено говорећи и знатно шири круг естаблишмента, тек очекују праве главобоље. Проблем је много дубљи и далекосежнији. С њим се суочавају и готово све европске земље, а не само сирота Србија. У њој је, после скоро деценију и по економског и социјалног пропадања, изолације и ратова, пад наталитета био најболнија цена једне погубне политике. Међутим, шта са оним стотинама хиљада младих и школованих који су отишли из ове земље, а многи још чуче испред западних амбасада чекајући визе у једном смеру?

Претежан део Европе, осим Данске, кубури са наталитетом, али тамо никоме не пада на ум да рађање већег броја деце подстиче пореским олакшицама. Порези се плаћају без пардона. За неке дечје артикле пет, за друге 15, а за треће и више процената. Рецимо 19 одсто. Те, али и многе друге државе, раздвајају порески систем од социјалне, а нарочито од некакве државне политике у којој је брига за потомство међу приоритетима.

Обећање владе да помогне у садашњој тешкој беспослици и ниском стандарду младим брачним паровима, пореском амнестијом, чија сама технологија доношења и контроле неће бити лака и једноставна како се то лаички мисли, ваља поздравити. Однекуд се, ипак, морало почети. Али, суштина ствари није у томе, нити то може бити.