Има баба, нема беба

У селу Барје у општини Босилеград нема више становника. Само бака Пена ту борави током лета. Она је сезонски становник овог давно опустелог села. У селу Јаворје у летњим месецима борави и бака Дмитра Милић (92). У општини Димитровград постоји село Грапа у коме је једини преостали становник педесетседмогодишња Софка. Слична судбина је задесила и село Басару у пиротској општини у коме живи само брачни пар Пешић. Село Бистрице у општини Црна Трава има три становника, али и много лепих новоизграђених викендица. Тешко је поверовати да ће се ово село обновити, заправо да ће се они који су га напустили вратити да ту живе. Ове викендице су саграђене само за сезонски одмор у летњим месецима. Можда су викендице грађене с намером да једнога дана постану и туристичко-угоститељски објекти за развој екотуризма који има све више присталица у земљи и свету, будући да су људи жељни чисте и здраве животне средине.

У југоисточној Србији годишње нестаје једно село. Од 1991. године до данас нестало је укупно 16 села. До следећег пописа нестаће двадесет села, прогнозирају истраживачи Географског института "Јован Цвијић" Српске академије наука и уметности Марко Милошевић и Миливоје Милићевић. Због тога су ови простори не само демографски него и привредно изгубљени, пошто нема никаквих привредних активности, па ни оних најпростијих попут шумарства, брања вргања, шумских плодова и томе слично. Све је зарасло у коров и растиње, стварајући један, сасвим, нови екосистем у који више не може да крочи људска нога.

Ови истраживачи истичу да су најтеже погођене области демографским процесом у Србији планина Бурел у јужном делу димитровградске општине, затим планина Острозуб на размеђу општина Црна Трава и Власотинце, Стара планина, као и простор дуж административне линије раздвајања централне Србије и Косова и Метохије. Дуж гребена планине Бурел има четири сеоска насеља од којих су два угашена. Села Прача, Верзар, Планиница и Грапа имају мање од пет становника.

Дуж административне линије раздвајања је пет угашених села, као и два на Острозубу и три чија је судбина неизвесна.

Како каже Милошевић, услови за живот су сурови, посебно у зимским месецима. Раније су ови крајеви насељавани из безбедоносних разлога. Људи су бежали пред разним освајачима у планине. Међутим, сада напуштају та села насељавајући се на периферији већих градова.

"На основу валоризације природних потенцијала ових насеља утврђена је природна неодрживост, што би подразумевало да се гашење ових сеоских насеља може тумачити и изван оквира препознатљивих демографских и економских оквира. Такође, у делу угашених насеља нема никаквих привредних активности, чак ни оних најпростијих", каже Милошевић.