"Видимо се у читуљи" – и даље хит у ЦЗ-у

Капацитети Окружног затвора у Београду постали су тесни за притворенике и осуђенике којих у овој казненој установи има око 900, па је у току реновирање. Притворена и осуђена лица добиће нове спаваонице и дневне боравке, а у плану је и прављење теретане и – библиотеке. "После уређења у једној од просторија сместићемо књижни фонд некадашњег војног затвора и тако оформити своју библиотеку. За сада, притвореници и осуђеници могу да позајмљују књиге из Казнено-поправног дома болнице, који се налази у истој згради. Они који то желе, могу да доносе или добијају књиге од куће", каже Мирослав Мицић, управник Окружног затвора.

Забрањене литературе званично нема, али су надлежни из ове казнене установе на опрезу када је реч о делима у којима се популарише проблематична верска или политичка идеологија.

– У оваким случајевима пазимо да осуђеник који поседује такву књигу не шири своје ставове међу другима јер тиме угрожава њихову ресоцијализацију – објашњава Божица Радуловић, начелник Службе преваспитања за осуђена лица. Такве ситуације су ретке, а "станари" ЦЗ-а највише читају популарну литературу. На њиховим столовима и креветима могу се пронаћи детективске приче, историјски романи, психологија свакодневног живота, али прате се и светски бестселери. Забележено је да су осуђеницима чланови породица доносили роман Паола Коеља "Алхемичар", "Пут којим се ређе иде" Скота Пека, али и светски хит – "Да Винчијев код" Денија Брауна. Међу делима која обрађују криминалистичке теме, предњаче романи Сиднија Шелдона, али је ипак популарнији "Видимо се у читуљи", Александра Кнежевића и Војислава Туфегџића, документарно штиво о београдском подземљу почетком деведесетих година прошлог века. Међутим, мемоари политичке садржине, који се последњих месеци доста објављују, не наилазе на велики одзив међу читаоцима из Бачванске 41.

– Наши осуђеници издржавају казне од највише годину дана и не спадају међу оне који прате или узимају учешће у великим политичким збивањима – рекла је Радуловићева наглашавајући да не може да говори о притвореницима, међу којима су Милорад Улемек Легија (који је у ћелији написао четири књиге) и припадници ЈСО, који су осуђени или осумњичени за најтеже злочине будући да је задужена само за осуђенике.

У затвору, општепознатом као ЦЗ, незаобилазни су и класици, а нарочито "Злочин и казна" Достојевског, једна од најбољих студија злочиначке намере. Поред белетристике, у осуђеничкој јединици затвора чита се и стручна, научна литература.

– Тренутно имамо неколико студената на издржавању казне који су донели књиге које су им потребне за спремање испита. За њих смо одвојили, онолико колико смо у могућности, простор где могу да уче – каже Божица Радуловић. Они су у јунском испитном року спремали испите са Саобраћајног, Факултета организационих наука, Више пословне школе…