Земља са мирисом тамјана

Од нашег специјалног извештача

Салала, Оман – Рустична идила у овом помало уснулом граду на крајњем југозападу Омана, у коме палме и стабла банана освежавају прашњаве улице, открива тек неку од тајни које крије земља, некада древни центар трговине тамјаном, коју спомиње и Птоломеј и која је у средњем веку била надмоћна поморска сила региона.

Од Салале, родног места султана Кабуса (73), просвећеног апсолутисте и традиционалисте који овом земљом на југоистоку Арабијског полуострва управља откако је свргнуо оца 1970, путовање до 200 километара удаљене границе са Јеменом траје пуних осам сати. Пут води кроз столетне шуме дивљег тамјана, које сенче улаз на последњу деоницу аутопута од главног града провинције Дофар до границе. Нагли успони и још стрмији падови.

Стижући иза кривине, теренска возила на опојно мирисној коти на путу ка караули код Сарфајата нагло смањују брзину. Управо тај врлетни поход друмом усеченим у литице планинског венца Џабал ел Камар привлачи све више странаца у прву независну државу арапског света која је све до седамдесетих живела у дубокој изолацији. Туризам постаје један од главних извора прихода заливског султаната који нуди девичанске плаже дуж  1.700 километара дуге обале на три мора, од ормуске међе са Ираном до Јемена на Арабијском мору.

Очаравајуће пустиње и планинске врлети. Рониоци, верски ходочасници, радознали путници из целог света. Сада овде хрле и неки други људи: плавокоси нафташи, ирански инжењери у инвестиционом походу. Оман располаже седмим највећим резервама нафте на Блиском истоку, а шести је на свету по налазиштима сувог гаса.

Уз такво богатство и важан стратешки положај на излазу из Ормуског пролаза, Оман постаје магнет за озбиљан бизнис. Придружујући се десетинама познатих фирми, и „Енергопројект-Ентел” отворио је почетком године нову пословну зграду у престоници Маскату. Док султанат осваја позиције на геополитичкој мапи, и Салала, град удаљен 1.000 километара од главног града, постаје чвориште глобалног бизниса између Европе, Источне Африке, залеђа Арабијског полуострва и Азије. У нову луку овог града од 200.000 становника улаже се 18 милијарди долара, а граде се и пруге према Маскату и Ријаду.

Није онда необично да у држави од два и по милиона становника данас обитава преко 700.000 странаца најразличитијих профила. Служавке из Шри Ланке, италијански грађевинци, амерички посредници. Лекари из Пакистана, дански стручњаци за карго, руске стјуардесе, украјинске дадиље, турски трговци, француски јувелири, канадски геолози. Султан Кабус сада, по угледу на Саудијску Арабију, жели да странце замени локалцима, па спроводи политику „оманизације”. То се, наравно не односи на туристе. Посматрам одважне летаче који се параглајдерима залећу са 1.000 метара високе литице код Шата на путу за Јемен.

Купачи су ретки јер снажне струје Индијског океана лако у бесповрат повуку неискусне. Километарске плаже белог, финог песка више су осматрачнице непрегледног плаветнила него залетиште у азурни океан. Група туриста испловљава из Салале далеко на пучину како би посматрала плаве китове. Јовов гроб, који походе ходочасници, налази се на обронку 30 километара северозападно од Салале.

Сви купују тамјан који је далеко јачи и скупљи од оног који нуде такмаци из Јемена или Сомалије. Маузолеј суфи-пророка Бен Алија, грађен у стилу персијске архитектуре, налази се надомак некадашње британске војне базе у Мирбату. „Салала је град на озбиљној раскрсници светова”, каже Касим ел Машани, студент међународних односа на Универзитету у Салали.