Немачка влада у кризи због прикривања педофилије

Непуна два месеца после инаугурације, нова коалициона влада у Берлину суочена је са скандалом који, по процени тамошњих коментатора, надмашује две највеће државне афере у послератној Немачкој – после једне је оставку морао да да легендарни канцелар Вили Брант док је због друге канцелар Хелмут Кол, ујединитељ подељене Немачке, изведен пред суд и правоснажно осуђен.

Актуелна афера, међутим, открива да су истакнути функционери две владајуће странке помагали да се прикрију докази који терете донедавног социјалдемократског посланика и неумољивог парламентарног истражитеља државних и безбедносних афера Себастијана Едатија за кривично дело педофилије.

Едати се обрео на листи немачких истражних органа прошле јесени, када је из канадског правосуђа стигао акт о његовој умешаности у међународну аферу комерцијалне педофилије, уз захтев да се у складу са немачким законом позове на одговорност. Уз још двадесетак немачких „клијената”, Едати је посредством интернета куповао фотографије и видео снимке нагих малолетних дечака. Том приликом је чак користио и службене компјутере у Бундестагу, а „услуге” је плаћао својом кредитном картицом.

Умешаност социјалдемократског посланика у аферу педофилије извесно би остала запамћена као још један у низу „приватних” скандала истакнутих немачких политичара, да се у том тренутку нису ломила копља око формирања нове владине коалиције, између демохришћана Ангеле Меркел и Социјалдемократске странке (СПД) Зигмара Габријела. Тада је одлазећи министар унутрашњих послова, а потоњи министар пољопривреде Ханс Петер Фридрих обавестио Габријела о предстојећој истрази против Едатија. Опомена министра Фридриха шефу СПД уследила је, како је рекао, у поверљивом телефонском разговору без намере да се осујети истрага.

„Прибојавао сам се да би обелодањивање скандала у том тренутку могло да утиче на формирање коалиције и тиме штети државним интересима”, објаснио је Фридрих свој поступак и додао да је то самовољно учинио, а да није питао за савет никога од партијских колега (демохришћана), наравно ни канцеларку Меркел.

Фридрих је, у међувремену, поднео оставку на место министра пољопривреде, а у редовима социјалдемократа очекује оставка се од шефа посланичког клуба СПД у Бундестагу Томаса Опермана. На мети критичара, али и истражитеља у немачком правосуђу, обрели су се и шеф СПД и садашњи вицеканцелар Сигмар Габријел и његов заменик у страни и актуелни министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер. Најзад, оставку ће пре или касније морати да поднесе и шеф Савезне криминалистичке управе Јерг Цирке, против кога је покренута истрага због одавања службених тајни ради осујећења текуће истраге.

Сви они су уплетени у аферу јер је после „приватног и поверљивог” Фридриховог упозорења, Габријел о свему томе информисао Штајнмајера и Опермана, а потом је Оперман окренуо телефон шефа криминалистичке управе Јерга Циркеа...

Сви умешани у аферу тврде да су размењивали информације у страначком и државном интересу, а да нико није упозорио осумњиченог Едатија да се против њега води истрага. Међутим, истражна рутина се овог пута одвијала у чудном ритму.

Државна полиција Немачке је, пре него што се дошло до резултата истраге, установила да је реч о случају који није кажњив у духу постојећег немачког закона. Три месеца касније, под притиском јавности у којој се већ увелико причало о скандалу, а пошто је Едати 7. фебруара поднео оставку на све функције „из здравствених разлога”, донета је одлука о рацији у његовим приватним и службеним просторијама.

Истрага није донела резултате јер су пронађени „безазлени докази” и неколико уништених компјутерских дискова... Управо та чињеница, међутим, пробудила је сумњу истражитеља да је Едати био опоменут и да је благовремено уништио доказни материјал.

Полиција тврди да је, са њене стране, све урађено по пропису. Ипак, барем један детаљ наводи на размишљање. Када је донета одлука о претресу службених просторија Едатија у Бундестагу, обавештен је телефоном у складу са протоколом, председник парламента Норберт Ламерт. Писани захтев, међутим, није доставио специјални курир у року од једног сата, како то протокол налаже, већ је упућен поштом. Немачкој пошти, иначе познатој по експедитивности, требало је пуних шест дана да достави писмо из једног берлинског кварта у други.

За сада је тешко проценити како ће се ова афера завршити. По свему судећи, она неће довести до оставке владе. На овај закључак упућује и податак да је отказана данашња седница кабинета владе. Уместо тога разговараће челници три владајуће странке у шест очију – Ангела Меркел за ЦДУ, Хорст Зехофер за ЦСУ и Сигмар Габријел за СПД.

Извесно је, ипак, да ће ауторитет који су традиционално најпопуларније странке Немачке имале код бирача – владајући демохришћани и социјалдемократе – бити урушен. Можда је управо то разлог, што се у таборима коалиционих партнера говори о неопходним оставкама „неких, неодговорних функционера”, али се не помиње могућност расписивања нових избора.