Nemačka vlada u krizi zbog prikrivanja pedofilije

Nepuna dva meseca posle inauguracije, nova koaliciona vlada u Berlinu suočena je sa skandalom koji, po proceni tamošnjih komentatora, nadmašuje dve najveće državne afere u posleratnoj Nemačkoj – posle jedne je ostavku morao da da legendarni kancelar Vili Brant dok je zbog druge kancelar Helmut Kol, ujedinitelj podeljene Nemačke, izveden pred sud i pravosnažno osuđen.

Aktuelna afera, međutim, otkriva da su istaknuti funkcioneri dve vladajuće stranke pomagali da se prikriju dokazi koji terete donedavnog socijaldemokratskog poslanika i neumoljivog parlamentarnog istražitelja državnih i bezbednosnih afera Sebastijana Edatija za krivično delo pedofilije.

Edati se obreo na listi nemačkih istražnih organa prošle jeseni, kada je iz kanadskog pravosuđa stigao akt o njegovoj umešanosti u međunarodnu aferu komercijalne pedofilije, uz zahtev da se u skladu sa nemačkim zakonom pozove na odgovornost. Uz još dvadesetak nemačkih „klijenata”, Edati je posredstvom interneta kupovao fotografije i video snimke nagih maloletnih dečaka. Tom prilikom je čak koristio i službene kompjutere u Bundestagu, a „usluge” je plaćao svojom kreditnom karticom.

Umešanost socijaldemokratskog poslanika u aferu pedofilije izvesno bi ostala zapamćena kao još jedan u nizu „privatnih” skandala istaknutih nemačkih političara, da se u tom trenutku nisu lomila koplja oko formiranja nove vladine koalicije, između demohrišćana Angele Merkel i Socijaldemokratske stranke (SPD) Zigmara Gabrijela. Tada je odlazeći ministar unutrašnjih poslova, a potonji ministar poljoprivrede Hans Peter Fridrih obavestio Gabrijela o predstojećoj istrazi protiv Edatija. Opomena ministra Fridriha šefu SPD usledila je, kako je rekao, u poverljivom telefonskom razgovoru bez namere da se osujeti istraga.

„Pribojavao sam se da bi obelodanjivanje skandala u tom trenutku moglo da utiče na formiranje koalicije i time šteti državnim interesima”, objasnio je Fridrih svoj postupak i dodao da je to samovoljno učinio, a da nije pitao za savet nikoga od partijskih kolega (demohrišćana), naravno ni kancelarku Merkel.

Fridrih je, u međuvremenu, podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede, a u redovima socijaldemokrata očekuje ostavka se od šefa poslaničkog kluba SPD u Bundestagu Tomasa Opermana. Na meti kritičara, ali i istražitelja u nemačkom pravosuđu, obreli su se i šef SPD i sadašnji vicekancelar Sigmar Gabrijel i njegov zamenik u strani i aktuelni ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer. Najzad, ostavku će pre ili kasnije morati da podnese i šef Savezne kriminalističke uprave Jerg Cirke, protiv koga je pokrenuta istraga zbog odavanja službenih tajni radi osujećenja tekuće istrage.

Svi oni su upleteni u aferu jer je posle „privatnog i poverljivog” Fridrihovog upozorenja, Gabrijel o svemu tome informisao Štajnmajera i Opermana, a potom je Operman okrenuo telefon šefa kriminalističke uprave Jerga Cirkea...

Svi umešani u aferu tvrde da su razmenjivali informacije u stranačkom i državnom interesu, a da niko nije upozorio osumnjičenog Edatija da se protiv njega vodi istraga. Međutim, istražna rutina se ovog puta odvijala u čudnom ritmu.

Državna policija Nemačke je, pre nego što se došlo do rezultata istrage, ustanovila da je reč o slučaju koji nije kažnjiv u duhu postojećeg nemačkog zakona. Tri meseca kasnije, pod pritiskom javnosti u kojoj se već uveliko pričalo o skandalu, a pošto je Edati 7. februara podneo ostavku na sve funkcije „iz zdravstvenih razloga”, doneta je odluka o raciji u njegovim privatnim i službenim prostorijama.

Istraga nije donela rezultate jer su pronađeni „bezazleni dokazi” i nekoliko uništenih kompjuterskih diskova... Upravo ta činjenica, međutim, probudila je sumnju istražitelja da je Edati bio opomenut i da je blagovremeno uništio dokazni materijal.

Policija tvrdi da je, sa njene strane, sve urađeno po propisu. Ipak, barem jedan detalj navodi na razmišljanje. Kada je doneta odluka o pretresu službenih prostorija Edatija u Bundestagu, obavešten je telefonom u skladu sa protokolom, predsednik parlamenta Norbert Lamert. Pisani zahtev, međutim, nije dostavio specijalni kurir u roku od jednog sata, kako to protokol nalaže, već je upućen poštom. Nemačkoj pošti, inače poznatoj po ekspeditivnosti, trebalo je punih šest dana da dostavi pismo iz jednog berlinskog kvarta u drugi.

Za sada je teško proceniti kako će se ova afera završiti. Po svemu sudeći, ona neće dovesti do ostavke vlade. Na ovaj zaključak upućuje i podatak da je otkazana današnja sednica kabineta vlade. Umesto toga razgovaraće čelnici tri vladajuće stranke u šest očiju – Angela Merkel za CDU, Horst Zehofer za CSU i Sigmar Gabrijel za SPD.

Izvesno je, ipak, da će autoritet koji su tradicionalno najpopularnije stranke Nemačke imale kod birača – vladajući demohrišćani i socijaldemokrate – biti urušen. Možda je upravo to razlog, što se u taborima koalicionih partnera govori o neophodnim ostavkama „nekih, neodgovornih funkcionera”, ali se ne pominje mogućnost raspisivanja novih izbora.