Против чега су демонстрирали студенти у Приштини?
Све је почело када се неко зачудио што је у аутобиографији ректора Универзитета у Приштини Ибрахима Гашија нашао више језичких грешака него речи. Како је могуће да доктор историје није у стању да пише правилно на свом матерњем језику? Истрага је показала да је ректор стигао до академских звања на основу три чланка објављених у једном индијском часопису. Један од чланака је био о рудама.
Како је ректор историчар, појавила се сумња да је реч о неозбиљном часопису. Истраживач се обратио том часопису и затражио да у њему објави чланак, на шта му је речено да је једини услов да претходно плати 50 долара. Послао је Марксов Комунистички манифест у Индију са потписом Филан Фистеку (на српском Безимени Безименовић).
Чланак је објављен, скандал је избио и протести су почели.
Афери Гаши претходила су два скандала, не мање важна. Гашијев претходник на положају ректора Мује Ругова новцима ректората је платио некој преварантској компанији у Америци да му додели награду најуспешнијег европског менаџера. А неколико дана пре него што је у Индији објављен Марксов Комунистички манифест са потписом Безимени Безименовић, неколицина асистената, професора и студената универзитетског парламента у Приштини ухапшени су под оптужбама да су фалсификовали, то јест продавали оцене.
Протесте су организовале студентске организације блиске покрету „Самоопредељење” Албина Куртија, али убрзо су им се прикључили и представници цивилног друштва, као и најистакнутији професори који су јавно затражили оставку ректора и расформирање Управног одбора Универзитета у Приштини.
Ти професори убрзо су постали мета гнусних напада ректората, владајуће странке и провладиних медија, под оптужбом да су показали „сумњив академски ниво”. Нападнути професори били су математичари, са изгледа једине здраве катедре при Универзитету у Приштини, па је читава катедра стала у њихову одбрану.
Напади нису престали. Напротив. Професор Милазим Краснићи, шеф Катедре за новинарство, који је и отац потпредседника Тачијеве Демократске странке Косова и министра културе у влади Косова, изјавио је да протесте организују „синови Српкиња”, алудирајући на Илира Деду, чија је мајка Српкиња која живи у Београду. Овој изјави је дат огроман простор на свим медијима, због чега је у једној телевизијској емисији Милазим Краснићи појаснио да није он „бирао Деди мајку Српкињу”. Нико није јавно реаговао све док Илир Деда није на протестима из чиста мира ухапшен.
Ствари су се преокренуле тек када је аутор овог чланка, у својству бившег професора универзитета у Тирани, Тетову, Приштини и Универзитета у Хамбургу, у медијима објавио декларацију под насловом: „Хапшење Илира Деде, услед јавног линча од Милазима Краснићија”.

Током протеста долазило је до озбиљних уличних сукоба (Фото Бета)
„Као човек, као интелектуалац, као Косовар по националности, као Албанац по етничкој припадности и као муслиман по вери, дубоко сам згрожен што је хапшење Илира Деде уследило након јавног линча који му је приредио Милазим Краснићи, споменувши етничку припадност Илирове мајке. Чин Милазима Краснићија је антиисламски и нимало патриотски. Чињеница да нико од интелектуалаца, цивилног друштва, верских лидера, политичких странака и других не реагује на овај гнусни чин доказује да косовско друштво има дефицит моралних вредности и дефицит стварног патриотизма”, написао сам у декларацији.
Након што је ова декларација објављена на ТВ Митровица, КТВ-у и на многим интернет порталима, а на „Фејсбуку” доживела на стотине „шерова” и неколико хиљада „лајкова”, уследила је изјава министарке за европске интеграције Вљоре Читаку, која је на свом фејсбук-профилу написала да је неприхватљиво вређање на етничкој основи.
Уследило је смиривање тензија. Ректор Ибрахим Гаши дао је оставку у централном дневнику РТК-а, а после су отишли и други чланови управе универзитета.
У парламенту Косова вођене су жестоке расправе владе и опозиције, са обостраним оптужбама за лажне докторате и дипломе. Посланици владајуће странке напуштали су седницу како не би било кворума.
Након оставке ректора, проректора и чланова управног одбора, протести студената су престали. Мој је утисак да је победа демонстраната ипак једна цивилна победа косовског друштва. Заслуге припадају покрету „Самоопредељење” Албина Куртија, чија је партија освојила власт у Приштини. Курти није виђан у протестима, али је био аутор протестног сценарија.
Неџмедин Спахиу
професор ААБ Универзитета у Приштини
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


