Protiv čega su demonstrirali studenti u Prištini?
Sve je počelo kada se neko začudio što je u autobiografiji rektora Univerziteta u Prištini Ibrahima Gašija našao više jezičkih grešaka nego reči. Kako je moguće da doktor istorije nije u stanju da piše pravilno na svom maternjem jeziku? Istraga je pokazala da je rektor stigao do akademskih zvanja na osnovu tri članka objavljenih u jednom indijskom časopisu. Jedan od članaka je bio o rudama.
Kako je rektor istoričar, pojavila se sumnja da je reč o neozbiljnom časopisu. Istraživač se obratio tom časopisu i zatražio da u njemu objavi članak, na šta mu je rečeno da je jedini uslov da prethodno plati 50 dolara. Poslao je Marksov Komunistički manifest u Indiju sa potpisom Filan Fisteku (na srpskom Bezimeni Bezimenović).
Članak je objavljen, skandal je izbio i protesti su počeli.
Aferi Gaši prethodila su dva skandala, ne manje važna. Gašijev prethodnik na položaju rektora Muje Rugova novcima rektorata je platio nekoj prevarantskoj kompaniji u Americi da mu dodeli nagradu najuspešnijeg evropskog menadžera. A nekoliko dana pre nego što je u Indiji objavljen Marksov Komunistički manifest sa potpisom Bezimeni Bezimenović, nekolicina asistenata, profesora i studenata univerzitetskog parlamenta u Prištini uhapšeni su pod optužbama da su falsifikovali, to jest prodavali ocene.
Proteste su organizovale studentske organizacije bliske pokretu „Samoopredeljenje” Albina Kurtija, ali ubrzo su im se priključili i predstavnici civilnog društva, kao i najistaknutiji profesori koji su javno zatražili ostavku rektora i rasformiranje Upravnog odbora Univerziteta u Prištini.
Ti profesori ubrzo su postali meta gnusnih napada rektorata, vladajuće stranke i provladinih medija, pod optužbom da su pokazali „sumnjiv akademski nivo”. Napadnuti profesori bili su matematičari, sa izgleda jedine zdrave katedre pri Univerzitetu u Prištini, pa je čitava katedra stala u njihovu odbranu.
Napadi nisu prestali. Naprotiv. Profesor Milazim Krasnići, šef Katedre za novinarstvo, koji je i otac potpredsednika Tačijeve Demokratske stranke Kosova i ministra kulture u vladi Kosova, izjavio je da proteste organizuju „sinovi Srpkinja”, aludirajući na Ilira Dedu, čija je majka Srpkinja koja živi u Beogradu. Ovoj izjavi je dat ogroman prostor na svim medijima, zbog čega je u jednoj televizijskoj emisiji Milazim Krasnići pojasnio da nije on „birao Dedi majku Srpkinju”. Niko nije javno reagovao sve dok Ilir Deda nije na protestima iz čista mira uhapšen.
Stvari su se preokrenule tek kada je autor ovog članka, u svojstvu bivšeg profesora univerziteta u Tirani, Tetovu, Prištini i Univerziteta u Hamburgu, u medijima objavio deklaraciju pod naslovom: „Hapšenje Ilira Dede, usled javnog linča od Milazima Krasnićija”.
Tokom protesta dolazilo je do ozbiljnih uličnih sukoba (Foto Beta)
„Kao čovek, kao intelektualac, kao Kosovar po nacionalnosti, kao Albanac po etničkoj pripadnosti i kao musliman po veri, duboko sam zgrožen što je hapšenje Ilira Dede usledilo nakon javnog linča koji mu je priredio Milazim Krasnići, spomenuvši etničku pripadnost Ilirove majke. Čin Milazima Krasnićija je antiislamski i nimalo patriotski. Činjenica da niko od intelektualaca, civilnog društva, verskih lidera, političkih stranaka i drugih ne reaguje na ovaj gnusni čin dokazuje da kosovsko društvo ima deficit moralnih vrednosti i deficit stvarnog patriotizma”, napisao sam u deklaraciji.
Nakon što je ova deklaracija objavljena na TV Mitrovica, KTV-u i na mnogim internet portalima, a na „Fejsbuku” doživela na stotine „šerova” i nekoliko hiljada „lajkova”, usledila je izjava ministarke za evropske integracije Vljore Čitaku, koja je na svom fejsbuk-profilu napisala da je neprihvatljivo vređanje na etničkoj osnovi.
Usledilo je smirivanje tenzija. Rektor Ibrahim Gaši dao je ostavku u centralnom dnevniku RTK-a, a posle su otišli i drugi članovi uprave univerziteta.
U parlamentu Kosova vođene su žestoke rasprave vlade i opozicije, sa obostranim optužbama za lažne doktorate i diplome. Poslanici vladajuće stranke napuštali su sednicu kako ne bi bilo kvoruma.
Nakon ostavke rektora, prorektora i članova upravnog odbora, protesti studenata su prestali. Moj je utisak da je pobeda demonstranata ipak jedna civilna pobeda kosovskog društva. Zasluge pripadaju pokretu „Samoopredeljenje” Albina Kurtija, čija je partija osvojila vlast u Prištini. Kurti nije viđan u protestima, ali je bio autor protestnog scenarija.
Nedžmedin Spahiu
profesor AAB Univerziteta u Prištini
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
