Без јаче привреде нема запошљавања

Прилив незапослене омладине један је од кључних ризика за стабилни развој, чуло се на недавно завршеном 44. Светском економском форуму у Давосу. Светски лидери нису саопштили да имају решење за 74,5 милиона младих без посла, али су навели Србију као охрабрујући пример.

Наш Национални акциони план за запошљавање, уз немачки програм шегртовања, Савет Европе означио је као модел запошљавања младих, могло се чути на недавном Светском економском форуму у Давосу.  

У Националној служби запошљавања кажу да лепо звуче похвале Савета Европе и светских лидера из Давоса. Национални акциони план запошљавања, документ је владе у оставци, у коме су и мере за подстицање запошљавања младих. Усклађујући понуду и тражњу, нуди им се пречица до запослења, али он не ствара нова радна места.

Незапослених у Србији је око 750.000. Стопа незапослености, односно учешће незапослених у укупном броју активних становника, у октобру 2014. износила је 20,1 одсто, у поређењу са 24,1 одсто у априлу. Учешће младих старости до 30 година у регистрованој незапослености последњих година креће се око 27 одсто, а крајем децембра прошле године на евиденцији НСЗ регистровано је око 209.000.

– Акциони план обавезује НСЗ да незапосленим младим људима који се обрате овој служби у року од 90 дана понуди неку од својих услуга – каже Драган Ђукић, саветник директора. – Свако добија свог саветника који процени колико ће пријављени чекати прво запослење са дипломом коју има. Млади пролазе и обуку за активно тражење посла, у шта спада и писања радне биографије и разговарања са послодавцем. Они могу да обаве приправнички стаж, да стекну неопходну праксу или да прођу обуку да као предузетници покрену сопствени посао.

У протеклих неколико година приправнички стаж и стручну праксу стекло је око 55.000 младих људи. Филијале НСЗ широм Србије организују курсеве за рад на рачунару, учење страних језика, као и шестомесечне курсеве за стицање нове квалификације и доквалификације, као и стицање основног образовања и оспособљавање за одређене послове.

У државном буџету за спровођење наведених ,,активних мера запошљавања” у 2014. години предвиђено је 2,6 милијарди динара. Део од наведене суме намењен је младима. У 2013. за „активне мере” НСЗ је имала на располагању 3,4 милијарде динара, али је ребалансом буџета та сума сведена на 1,18 милијарди, тако да су неки програми проређени. Како незванично сазнајемо, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике за 2014. тражило је више од пет милијарди динара, а одобрено је упола мање. У последњих неколико година, не рачунајући прошлу, за активне мере запошљавања у Србији се издваја око 0,13 до 0,17 одсто БДП, а у развијеним земљама десетоструко више.

Охрабрује, међутим, чињеница да је и поред драстичног смањења средстава у 2013. години, НСЗ помогла да до посла дође исти број људи као и у претходне две године.

– Уз помоћ саветника и њихово посредовање у протеклих пет година запослило се око 350.000 младих са евиденције НСЗ – каже Ђукић. – У прошлој 85.000, од којих је око 60 одсто имало средње образовање, 20 одсто више и високо, 20 одсто без квалификације или са полуквалификацијом.

Млади који имају више и високо образовање брже долазе до посла, истиче наш саговорник. Да се ,,школа исплати” потврђује и податак да млади са факултетском дипломом на посао чекају у просеку мање од две године, а они без средње школе око пет година. Информатичари, инжењери електротехнике, машински инжењери са одговарајућим лиценцама, фармацеути и лекари неких специјалности, као што су анестезиолози, најбрже се запошљавају.

Теже до посла долазе разни менаџери, као и дипломци друштвених наука.

На опаску да се на основу званичних података стиче утисак да се најбрже долази до посла у јавном сектору, школству, здравству, републичкој, градским и општинским управама, Ђукић узвраћа да се до таквих радних места обично долази без помоћи и посредовања НСЗ и приватних агенција. ,,По препоруци или преко везе”.

Економисти су једнодушни у оцени да до раста броја радних места не може доћи ако стопа раста БДП не премаши четири одсто, а у НСЗ тврде да привредни раст мора бити бар пет процената. Стручњаци се, међутим, прибојавају да до краја ове деценије Србија неће достићи ту пожељну стопу економског раста, а тиме и повећану стопу запослености.