Нове пореске забуне

Суботица – Порезници из Канцеларије за локалну пореску администрацију кренули су по месним заједницама да грађанима помогну у попуњавању нових пријава на основу којих ће држави, тј. локалној самоуправи плаћати порез за имовину. Новина да сада грађанин сам мора да пријави свој порез изазвала је забуну, иако се порезници труде да и у медијима и на терену објасне начин попуњавања пореске пријаве.

Ова збуњеност грађана помало је ишла наруку и државном катастру испред чије канцеларије су створени велики редови, а грађани су остављали по хиљаду динара да би добили нови лист непокретности, уверени да им је потребан за пореску пријаву.

– У више наврата смо рекли да нам нису потребни нови изводи из катастра и да не тражимо нове документе. Потребно је донети само једну потврду о величини некретнине коју поседују, да ли је то купопродајни уговор, стари лист непокретности, дакле било који докуменат из којег се може прочитати квадратура објекта – објашњава за „Политику“ Анка Трифуновић, шеф Канцеларије за локалну пореску администрацију, оно што је већ неколико пута поновила током претходних дана.

Изузетак је само у случају утврђивања пореза на пољопривредно земљиште, и то уколико се из постојећих потврда не види квалитет земљишта. Ако власници имања имају неку врсту потврде из које се види квалитет земљишта, или бар знају број парцеле да порезници сами претраже базу података, ни тада им нису потребни нови документи. У Служби локалне пореске администрације наглашавају да нису захтевали нове потврде и да прихватају и одштампане податке са интернет-странице геодетске управе, али популацији која се сматра најредовнијим платишама пореза очигледно ова техника није довољно блиска.

Чињеница да ће од ове године и власници ораница бити порески обвезници изазвала је реакцију ратара, што и не изненађује с обзиром да им је претходних година „опраштан“ порез на земљу. Он се наиме израчунавао на основу катастарског прихода који је био тако мали да није ни разрезиван јер би трошкови слања уплатница премашили очекивани приход. Ове године, међутим, по слову новог закона од пољопривредног земљишта у градску касу требало би да се слије 180 милиона динара.

Због одлуке да обавеза која је занемаривана постане обавезујућа ратари тврде да је то превисок износ због којег им се неће исплатити обрађивање земље. Наиме, висину надокнаде утврђује свака локална самоуправа на основу тржишних цена, а пошто у Суботици и околини хектар квалитетне пољопривредне земље вреди око 10.000 евра, одлучено је да се плаћа 109 динара за оранице од прве до четврте класе, а до осме класе 54,5 динара по квадрату. Ове износе треба множити са коефицијентом 0,3, што значи да се годишње за хектар квалитетне земље плаћа порез у висини од око 30 евра. Ратари тврде да је овако утврђен порез највиши у земљи.

У исто време, из Градске управе стигла је информација да ће се од Министарства пољопривреде тражити да суботички ратари буду ослобођени плаћања одводњавања, или бар да овај износ буде умањен, с обзиром да на овом терену пољопривредници брину другу бригу: како да обезбеде довољно влаге за ратарске културе.