Nove poreske zabune

Subotica – Poreznici iz Kancelarije za lokalnu poresku administraciju krenuli su po mesnim zajednicama da građanima pomognu u popunjavanju novih prijava na osnovu kojih će državi, tj. lokalnoj samoupravi plaćati porez za imovinu. Novina da sada građanin sam mora da prijavi svoj porez izazvala je zabunu, iako se poreznici trude da i u medijima i na terenu objasne način popunjavanja poreske prijave.

Ova zbunjenost građana pomalo je išla naruku i državnom katastru ispred čije kancelarije su stvoreni veliki redovi, a građani su ostavljali po hiljadu dinara da bi dobili novi list nepokretnosti, uvereni da im je potreban za poresku prijavu.

– U više navrata smo rekli da nam nisu potrebni novi izvodi iz katastra i da ne tražimo nove dokumente. Potrebno je doneti samo jednu potvrdu o veličini nekretnine koju poseduju, da li je to kupoprodajni ugovor, stari list nepokretnosti, dakle bilo koji dokumenat iz kojeg se može pročitati kvadratura objekta – objašnjava za „Politiku“ Anka Trifunović, šef Kancelarije za lokalnu poresku administraciju, ono što je već nekoliko puta ponovila tokom prethodnih dana.

Izuzetak je samo u slučaju utvrđivanja poreza na poljoprivredno zemljište, i to ukoliko se iz postojećih potvrda ne vidi kvalitet zemljišta. Ako vlasnici imanja imaju neku vrstu potvrde iz koje se vidi kvalitet zemljišta, ili bar znaju broj parcele da poreznici sami pretraže bazu podataka, ni tada im nisu potrebni novi dokumenti. U Službi lokalne poreske administracije naglašavaju da nisu zahtevali nove potvrde i da prihvataju i odštampane podatke sa internet-stranice geodetske uprave, ali populaciji koja se smatra najredovnijim platišama poreza očigledno ova tehnika nije dovoljno bliska.

Činjenica da će od ove godine i vlasnici oranica biti poreski obveznici izazvala je reakciju ratara, što i ne iznenađuje s obzirom da im je prethodnih godina „opraštan“ porez na zemlju. On se naime izračunavao na osnovu katastarskog prihoda koji je bio tako mali da nije ni razrezivan jer bi troškovi slanja uplatnica premašili očekivani prihod. Ove godine, međutim, po slovu novog zakona od poljoprivrednog zemljišta u gradsku kasu trebalo bi da se slije 180 miliona dinara.

Zbog odluke da obaveza koja je zanemarivana postane obavezujuća ratari tvrde da je to previsok iznos zbog kojeg im se neće isplatiti obrađivanje zemlje. Naime, visinu nadoknade utvrđuje svaka lokalna samouprava na osnovu tržišnih cena, a pošto u Subotici i okolini hektar kvalitetne poljoprivredne zemlje vredi oko 10.000 evra, odlučeno je da se plaća 109 dinara za oranice od prve do četvrte klase, a do osme klase 54,5 dinara po kvadratu. Ove iznose treba množiti sa koeficijentom 0,3, što znači da se godišnje za hektar kvalitetne zemlje plaća porez u visini od oko 30 evra. Ratari tvrde da je ovako utvrđen porez najviši u zemlji.

U isto vreme, iz Gradske uprave stigla je informacija da će se od Ministarstva poljoprivrede tražiti da subotički ratari budu oslobođeni plaćanja odvodnjavanja, ili bar da ovaj iznos bude umanjen, s obzirom da na ovom terenu poljoprivrednici brinu drugu brigu: kako da obezbede dovoljno vlage za ratarske kulture.